Kratak pregled istorije šećera - deo peti (rani američki kapitalizam i feminizacija šećera)

Image credit: www.istockphoto.com

U vreme kada multinacionalne kompanije kontrolišu tržište pića, nema više mesta raspravama da li neki napitak ima neko posebno svojstvo, umesto toga žedj diktira potrebu čoveka za nečim flaširanim gde vešto odmeren dodatak ugljen dioksida stvara iluziju onakvog života za kakav su do skora bila zadužena fermentisana pića. Činjenica je da se potrošnja ''osvežavajućih'' pića brže širila u zemljama koje nemaju dovoljno mleka, a pitka voda je retkost.

Image credit: http://weheartit.com/entry/group/6350840

Deca su, takodje, uživala u sladoledu i gaziranim sokovima, pridružujući se svojim majkama i očevima u sladoleddžinicama i točionicama. Medjutim, bombone su bile te koje će pripremiti dete da postane odrastao potrošač za koga će kupovina biti prijatna navika sa prizvukom nostalgije. Bombone su, takodje, pomagale deci oko važnih životnih veština - da nauče da rasporedjuju svoj novac i raspolažu njime. Morale su da se dopadaju gotovo svima, ali i da malo koštaju kako bi deca mogla da ih priušte. Bombone za peni preobrazile su poslastičarnice iz tržišta slatkiša, poput ušećerenih poslastica, keksa, torti, sirupa i kandiranog voća, u prodavnice bombona koje su postale okupljališta dece ranog američkog kapitalizma.

Zahvaljujući sve većoj potražnji i pristupačnosti navedenim vrstama namirnica, ali i zahtevima sladokusaca i receptima koji su nalagali upotrebu šećera čak i u jelima poput supa i čorbi, i zahvaljujući društvenim normama po kojima je šećer bio mera statusa i gostoprimstva, potrošnja tog proizvoda na Zapadu rasla je astronomski brzo. U Sjedinjenim Državama, ona je skočila sa 3,8 kg po osobi 1801, na 32 kg 1905. Ekonomska devalvacija šećera podudarila se sa njegovom kulturnom degradacijom. Kada je potkraj devetnaestog veka rafinirani šećer uvršten u osnovne životne namirnice potrošač i potrošna roba potpuno su se sjedinili: slatkiši su bili feminizirani, a žene slatke.

Image credit: www.amazon.co.uk

Feminizacija šećera je svodila žene na predmete i potcenjivala ih kao jeftini, preobilni šećer. Pretvarala ih je u saharin - u isprazne, dekorativne, slatke, eterične osobe bez ikakve dubine - što je podstaklo potiskivanje žena u zasebnu sferu zbog toga što su se povezivale sa robom koju su kupovale. Time je, takodje, uspostavljeno jasno uobličeno i odomaćeno vidjenje da su žene suštinski drugačije od muškaraca i podredjene njima. U doba pokreta za moralnu čistotu koji se pojavio u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi početkom devetnaestog veka i nestao sto godina kasnije, šećer, slatke djakonije i torte predstavljali su obeshrabrujuće i isrcpljujuće neprijatelje kojima se moralo odupreti. A kao da to nije bilo dovoljno, šećer je pri tom bio nezdrav i prouzrokovao kvarenje zuba. Počeli su navodi da slatkiši navode decu na neumerenost, proždrljivost i razvrat, i da se čak zavisnost od slatkiša u detinjstvu lako mogla razviti u alkoholizam u zrelim godinama.

Image credit: http://onely.org/tag/feminism/

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2016/04/kratak-pregled-istorije-secera-deo.html

Bibliografija:

Furnije, Dominik. Fermenti kultura. Kultura, br. 109-112. Kultura svaštojeda II/2004: 305

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.