Goveđi stroganoff

Brzo, lako i neverovatno ukusno. Recept je u potpunosti preuzet iz srpskog izdanja kuvara Jamie Olivera 'Sve za 15 minuta'.

Sastojci (za 4 osobe):

Pirinač

1 šoljica (300g) integralnog ili basmati pirinča koji se kuva 10 minuta

pola veze sveže majčine dušice

200g mladog spanaća

Kiselkasta salata

2 mala crvena luka

1 šaka kiselih krastavaca

1 veza svežeg peršuna

Stroganoff

300g mešanih vrsta pečuraka

maslinovo ulje

3 čena belog luka

2x200g odreska od bubrežnjaka (ukloniti masnoću)

1 puna kašičica slatke mlevene paprike

1 limun

malo konjaka

4 pune kašike nemasnog jogurta

malo delimično obranog mleka

U srednje velik lonac stavite 1 šoljicu pirinča, 2 šoljice ključale vode, listiće majčine dušice, malo soli i bibera, lonac poklopite i povremeno mešajte. Oljuštite luk i sitno ga iseckajte s kiselim krastavcima, pa sve prebacite u drugu posudu. Stabiljke peršuna tanko isecite, listove krupno i stavite ih u posudu s lukom, promešajte pa dodajte malo sirćeta iz tegle s krastavcima i malo soli, usput sve dobro izgnječite.

Pečurke isecite ili iscepkajte u tiganj s 2 kašike ulja, dodajte izgnječeni neoljušteni beli luk, i dve trećine salate s peršunom i stalno mešajte. Odreske isecite na tračice debljine 1cm, dodajte im soli, bibera, mlevenu papriku i narendanu limunovu koru. Pečurke prebacite na tacnu, u tiganj u kome su se pekle ulijte 2 kašike ulja, propržite meso, okrenite ga kad požuti.

U lonac s pirinčem dodajte spanać, lonac poklopite. Meso zalijte konjakom, oprezno ga zapalite šibicom (ako želite), pričekajte da plamen nestane, pečurke vratite u lonac, dodajte jogurt i mleko, pustite da proključa. Svenuli spanać prebacite na prikladnu tacnu, pospite ga pahuljastim kuvanim pirinčem. Pirinač prelijte mesom, izgnječite i iscedite preostalu salatu od peršuna, pa je s visine pospite po mesu.

Prijatno,

B.

Čokoladni mafini

Jedno od prvih jela koje sam naučila sama da pravim i recept koji mi je uvek alternativa onda kada dođu iznenadni gosti. Često ih koristim i kao rođendanski poklon onda kada inspiracije ponestane, ali uvek sa nekim dodatnim sastojkom svojstven rođendancu. Sledi klasičan recept za mafine i tri opcije koje najčešće koristim u kombinaciji.

Napomena: Uvek udvostručujem količinu čokolade jer je volim u raznim oblicima, tako da ako pripremate mafine za dečiji rođendan, ipak smanjite količinu na 150g.

Sastojci:

125g margarina

200ml jogurta

250ml mleka

125g šećera

2 kašike kakaoa

150g čokolade za kuvanje (dakle, ja koristim oko 300g)

2 jaja

1 prašak za pecivo

1 vanilin šećer

380g brašna

U sudu na pari istopiti 100g čokolade i margarin. Kada se sastojci rastope i sjedine skloniti sa vatre i ostaviti sa strane da se smesa ohladi. U drugom sudu izlupati jaja, sipati 100ml mleka i izmutiti žicom za mućenje (nikako mikserom!). Potom dodati ohlađenu, rastopljenu smesu od čokolade i margarina, preostalo mleko, jogurt, šećer, vanilin šećer, kakao, brašno, prašak za pecivo i mutiti dok se sve ne sjedini. Dodati preostalu čokoladu iseckanu na kockice. Mutiti žicom dok se ne dobije homogena smesa. Ukoliko ne koristite korpice za mafine namažite kalup za mafine margarinom i uspite smesu. Peći 25 minuta na 180 stepeni.

Prva opcija: Mafine preliti čokoladnim prelivom.

Druga opcija: Umutiti slatku pavlaku sa šećerom u prahu, služiti odmah.

Treća opcija: Napraviti buttercream od čokolade, u samo testo dodati par kašika Jack Daniel's-a.

U suštini možete preliti bilo kojim prelivom, a mogu se služiti i samo takvi kakvi jesu. Čim se izvade iz rerne komadići čokolade unutar testa će biti istopljeni prste da poližete, a kada se ohlade biće ... pa, kod mene nikad ne stignu da se ohlade :)

Prijatno,

B.

Slana torta od kelja, krompira i mocarele

Sjajno rešenje za kelj koji se nagomilao u frižideru, a kombinacija ukusa je neverovatna. Ukoliko prećutite sastojke ukućanima, sigurno neće pogoditi od čega ste spremili ovu 'tortu' a deca koja ne vole kupus i kelj će ga sigurno zavoliti :) Recept je osmišljen na osnovu televizijske kulinarske emisije 'Dva pohlepna Italijana'.

Sastojci (za 4 osobe)

1 omanja glavica kelja

4 srednja krompira

Maslac

Biber, so

Mocarela (ili drugi topljivi sir)

U veću šerpu sipati dosta vode i staviti na ringlu da proključa. Za to vreme oljuštiti krompir i iseckati na tanke kolutove (kao za čips), ostaviti sa strane. Razdvojiti svaki pojedinačni list kelja, oprati, potom iseći svaki središnji deo lista makazama (po sredini svakog lista nalazi se zadebljanje kojim je list bio vezan za sam koren glavice - to izrezati). Kad voda proključa, posoliti je i ubaciti listove kelja i kolutiće krompira na par minuta, blanširati ih (nikako ih ne kuvati do raspadanja!). Pet minuta je sasvim dovoljno. Izvaditi i staviti na suvu krpu da se prosuši i ocedi.

Za to vreme uključiti rernu na 200 stepeni, pleh premazati maslacem potom ređati red krompira, začiniti solju i biberom (slobodno koristite više bibera jer ga krompir u ovom receptu zahteva), potom ređati red kelja i čupkane ili seckane mocarele. Uraditi isto sa ostatkom materijala, s tim da poslednji red bude red krompira. Iseckati maslac na sitnije komadiće i posuti preko krompira, začiniti solju i biberom, i (opciono) narendati malo nekog topljivog sira. Staviti u rernu na oko 20-30 minuta, ili dok ne porumeni a sir se otopi.

Prijatno,

B.

Pečena bundeva (slatko-slana varijanta)

Jesen nam se već uveliko doselila u domove, drva za potpalu su tu, toplija garderoba takođe a sezona bundeva nam se osmehuje. Kao zakletom, doživotnom, članu Hari Poter generacije bundeva je asocijacija na Hagridove magijom uvećane voćke za Noć veštica i hladni sok koji se služi u svakoj prilici bez obzira na godišnje doba. A sa obzirom na činjenicu da je najbolje i najlepše kuvati od sezonskih namirnica naš glavni akter je danas njeno veličanstvo bundeva. Vrlo je prilagodljiva namirnica i voli i slatko i slano. Današnji recept je u slanijoj varijanti.

Sastojci:

Bundeva (u ovom slučaju je svejedno koji tip)

Biber, ljuta tucana paprika, so, žafija

Beli luk (par čenova)

Ulje

Javorov sirup/med (opciono)

Bundevu preseći na pola i izvaditi semenke (ostaviti ih za neki drugi recept ili ih propržiti ili osušiti). Seći bundevu na komade sa sve korom. Postaviti u pleh za pečenje i posuti začinima i uljem i dobro utrljati. Čenove belog luka bez ljuštenja ubaciti u pleh i sve staviti u rernu na 200 stepeni dok ne omekša i porumeni. Vreme pečenja zavisi od vrste bundeve i njene čvrstine. Uglavnom varira od 30-45 minuta, ali je neophodno proveravati povremeno šta se dešava u rerni. Kada su dovoljno omekšale gotove su. Ovako pripremljeno jelo se može jesti kao prilog ili kao jelo samo po sebi.

Opciono: Kada je bundeva ispečena, izvaditi pleh iz rerne i razliti javorov sirup ili med po njenoj površini, potom vratiti u rernu na još 5-10 minuta kako bi se sve karamelizovalo.

To get you into the mood :) 

Prijatno,

B.

Kratak pregled istorije šećera - deo drugi (Silazak u radničku klasu)

Šećer je do sredine šesnaestog veka postepeno počeo da silazi među srednju klasu, pomognutu porodičnim uputstvima i pisanim kuvarima punim obećanja o kulinarskim savetima i receptima viših klasa. Druga polovina osamnaestog veka iznedrila je sve suštinske promene u društvu i ekonomiji: industrijsku revoluciju i revoluciju zašećerenog čaja koja se razlila unutar nje. Nikada jeftiniji, šećer je imao najveći uticaj na ishranu radničke klase. Procenjuje se da je 1700. potrošnja šećera po glavi stanovnika bila 1,8kg, 1729. 3,6kg, 1789. 5,4kg i 1809. 8,1kg.

Image credit: https://ladydeviant777.files.wordpress.com

Antropolog Sidni Minc je konstatovao da je šećer bio sastavni deo političkih i društvenih kretanja. Šećer je postao osnovno olakšanje za sve klase, naročito za nadolazeće proleterske klase, kojima su šećer i srodne vrste hrane koje izazivaju zavisnost bile snažna uteha u rudnicima i fabrikama. Zašećereni čaj je u tom kontekstu promovisao samopoštovanje i iluziju o staleškom napretku. Pružao je, isto tako, i dobrodošli energetski podstrek budući da je snabdevao kalorijama radnike koji su se posle pauze vraćali na posao sa novom snagom. Pauza za čaj sa šećerom nadahnjivala je radnike da se trude jače kako bi zaradili više novca i tako priuštili sebi više zašećerenog čaja i drugih užitaka. Ta dinamika ih je preobrazila u potrošače usredsređene da troše sve više. Samim tim, to je imalo uticaja na razvoj savremenih obrazaca obedovanja - onoga što se jelo i kako se jelo. Čaj i šećer bili su nove i egzotične namirnice koje se prethodno nisu mogle nabaviti, a ubrzo su postale neizostavne kao i pauza na poslu koju su predstavljale. To su bili glavni delovi doručka, a za žene i decu radnika i osnovni sastojci ručka i večere.

Image credit: http://www.telegraph.co.uk

Šećer je služio da brz način života deluje sporije; tokom pauze koja osvežava, on je olakšavao, ili je bar tako delovalo, neprestano smenjivanje posla i odmora, brže je stvarao osećaj sitosti i zadovoljstva od složenih ugljenih hidrata; lako se mešao sa drugim vrstama hrane, a u nekima se i koristio (u čaju i keksu, kafi i zemičkama, čokoladi i hlebu namazanom pekmezom).

Neizmerna moć šećera imala je i drugu dimenziju, opštepoznatu kao šećerne interesne grupe koje su sačinjavali plantažeri sa Antila; robovlasnici koji su trgovali robovima sa plantaža; vlasnici brodova koji su prevozili šećernu trsku; bankari koji su finansijski podržavali proizvodnju šećera; osiguravajuća društva; uvoznici, veletrgovci i bakalini koji su prodavali šećer; čak i zastupnici, lučki radnici, pekari i poslastičari koji su ga upotrebljavali. Ogroman uticaj interesnih grupa određivao je čak i državnu politiku, pa je tako rum, koji se pravi od melase, nusproizvoda šećera, postao deo sledovanja engleskih mornara. Više o ovome, nekom drugom prilikom.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2015/12/kratak-pregled-istorije-secera-deo-treci.html

Bibliografija: Hall, Kim. F. Culinary Spaces, Colonial Spaces: The Gendering of Sugar in the Seventeenth Century, in Valerie Traub, M. Linsay Kaplan and Dypna Calaghan (eds.). Feminist Readings of Early Modern Culture: Emerging Subjects. Cambridge: Cambridge University Press. 1996.

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Landes, David. S. The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Dvelopment in Western Europe from 1560 to the Present. Cambridge: Cambridge University Press. 2003.

Deerr, Noel. The History of Sugar, 2 vols. London: Champan and Hall. 1949-50.

Swedish Cinnamon Buns

Iliti, švedske zemičke sa cimetom :) Bliži se zima a sa njom i obroci sa kojima želiš da se uvučeš ispod toplog pokrivača; ispred kamina, ili se jednostavno okrepriš nakon cunjanja po hladnom gradu. Tradicionalno se služe sa šoljom jake, vrele, crne kafe. Recept je u potpunosti preuzet sa sajta fenomenalnog irskog televizijskog kuvara Donala Skehana, i možete ga pronaći ovde.

Sastojci (za 24 zemičke)

400ml mleka

110g putera

2 kesice suvog kvasca od 7g

110g šećera

750g običnog belog brašna

pola kašičice soli

2 kašičice mlevenog kardamoma

4 kašike krupnozrnog šećera (specijalna vrsta šećera koji se pri visokim temperaturama ne topi već formira kristalizovane kapljice. Umesto toga možete koristiti bilo koji šećer, mada ja preferiram smeđi jer se lepo karamelizuje u rerni.)

1 umućeno jaje

Fil:

110g omekšalog putera

90g šećera

2 kašike mlevenog cimeta (ili jedna kesica)

Otopiti puter na slaboj vatri, potom dodati mleko. Kada se smesa zagreje (ali ne i proključa), skinuti sa vatre i dodati kvasac i umutiti da se sjedini. U drugoj posudi sjediniti brašno, šećer, so i kardamom. Napraviti 'bunar' u sredini smese i polako uliti mleko sa puterom i kvascem. Koristeći varjaču umutiti u grubo testo. Kada testo poprimi svoj oblik i ne lepi se više, mesiti ga na čistoj, pobrašnjenoj, radnoj površini oko 6 minuta. Ukoliko se lepi dodati još brašna. Prebaciti testo u pobrašnjenu posudu, pokriti i ostaviti testo da naraste 45 minuta.

Zagrejati rernu na 220 stepeni.

Za pripremu fila u činiji ulupati puter, šećer i cimet sve dok se ne dobije glatka pasta.

Kada je testo 'nadošlo' izbijte vazduh iz njega i presecite na pola. Jednu polovinu razvući u pravougaonik debljine 3mm i ravnomerno rasporediti fil po testu. Uviti testo kao jednu veliku palačinku i potom seći ravnomerne porcije. Učiniti isto i sa drugom polovinom testa.

Pleh obmotati papirom za pečenje i zemičke stavljati tako da 'leže' po svom ovalnom delu (kao što je prikazano na slici). Premazati umućenim jajetom, posuti šećerom, smanjiti temperaturu na 190 stepeni i peći 15-20 minuta (ili dok ne postanu zlatni).

Napomena: Za sve nedoumice oko pripreme, pogledati youtube tutorial.

Prijatno,

B.

Chocolate fudge

Amerikanci prosto obožavaju sve varijante ovog kolača, a vi pored osnovnog recepta možete dodati šta god želite (suvo grožđe, badem, lešnik, orahe, čokoladu, narandžu, mentu itd.). Tradicionalno, nalik je karameli ali je mekši i ''puterastiji''.

Sastojci:

397g kondenzovanog mleka (jedna konzerva)

450 Demerero šećera (šećer od šećerne trske)

115g putera

Sjediniti sve sastojke u šerpu sa duplim dnom i zagrevati na tihoj vatri uz stalno mešanje. Kada se smesa zagreje a sastojci istope pojačati malo vatru i dalje zagrevati do ključanja. Krčkati 10-15 minuta uz konstantno mešanje i 'grebanje' po dnu posude. Povremeno proveravati smesu ubacivanjem kapljice stvorenog karamela u šoljicu hladne vode. Smesa je gotova onda kada se formira mekana do mekano-čvrsta loptica. Skloniti šerpu sa vatre i dodati sastojke po želji. Ja sam dodala čokoladu i puter od kikirikija i sve umešala kako bi se stopilo. Potom čvrsto umutiti rukom (špatulom, mutilicom ili varjačom - nikako mikserom!) kako bi se smesa ohladila i pritom malo stegla. Pleh obmotati papirom za pečenje i izliti smesu ravnomerno. U frižider odložite tek nakon što se potpuno ohladi i držite ga u frižideru dok se potpuno ne stegne (12-24h).

Napomena: Ukoliko dodajete sastojke koje su kremastije strukture, poput putera od kikirikija, sam kolač će samim tim biti kremastiji i brže će se topiti na sobnoj temperaturi pa ga je možda u tom slučaju bolje držati u frižideru. Kondenzovano mleko možete i sami napraviti, ukuvavanjem zaslađenog punomasnog mleka. Odnos je: 1,5 šolja mleka, pola šolje šećera. Kada provri, zaslađeno mleko kuvajte na nižoj temperaturi, uz mešanje, sve dok se ne ukuva tako da ostane nešto više od pola početne zapremine. Ostavite da se ohladi, preručite u staklenu teglu i čuvajte u frižideru najviše 10 dana. (Recept za kondenzovano mleko preuzet sa facebook strane Jamie Magazine Srbija)

Prijatno,

B.

Kratak pregled istorije šećera - deo prvi

Image credit: http://blogs-images.forbes.com/

Sa obzirom na činjenicu da se u poslednje vreme sve češće na televiziji javljaju programi koji ukazuju na štetnost šećera, u narednim objavama u delovima ću pokušati da prikažem jednu istoriju ove, široko rasprostrajene, namirnice. Konzumacija i prekomerna konzumacija šećera unutar odrđenih društava i kultura me je inspirisala i na akademskom nivou tako da ću deo tog istraživanja podeliti i sa vama. Ali, pre svega se mora krenuti od samih početaka i istorije - od Indije i kolonizovanih zemalja, rasizma i afričkog ropstva do šećernih lobija, mešanja Zapada i izdavanja propisa i regulativa koje kontrolišu postotak šećernih tvorevina u svakodnevnim namirnicama i koje su, po poslednjim izveštajima, jedna od glavnih krivaca za epidemiju gojaznosti, bujanja dijabetesa tipa 2 kod dece i adolescenata i smanjenja životnog doba.

O šećeru i šećernoj trski se nekada znalo samo u egzotičnim zemljama. U Kini se šećer prvenstveno koristio kao afrodizijak, dok su u većini slučajeva odrasli i deca žvakali stabiljke trske kako bi oslobodili slatki sok. Evropljani su, međutim, zbog neprepoznavanja ove supstance hranu zaslađivali skupim medom koji su privilegovani konzumirali i u vidu medovine. Sa obzirom na to da je aristokratska Evropa već postala zavisna od čaja, korišćenje zaslađivača se nesumnjivo može vezati za menjanje demografske, ekonomske, fizičke, političke, kulturne i moralne karte sveta. A kao svojevrsni pratilac uzgoja šećerne trske dolazi i pojava rasizma koji se koristi da bi opravdao crnačko ropstvo, uništenje starosedelačkih plemena Aravak i Karibi, uništenje životne sredine i stvaranje Novog sveta koji su naseljavali Evropljani i zarobljeni Afrikanci, a kasnije i milioni slugu - Indijaca, Kineza i Japanaca. Trgovina šećerom stvorila je ključne ekonomske, finansijske i socijalne veze sa industrijskom revolucijom koja je podsticala razvoj fabrika dok je Evropa razmenjivala proizvedenu robu i sitnice za zarobljene Afrikance namenjene kolonijama šećera. Šećerni lobi bio je sastavni deo tog sistema.

Šećer je kao proizvod sam sebi krčio put, i uprkos nedostatku hranljive vrednosti, ubrzo se nametnuo kao neophodan kulinarski sastojak u svakom domaćinstvu što je dovelo do proleterizacije šećera, nekadašnjeg luksuza rezervisanog za bogate. Oko šećera su se razvili društveni rituali: svadbene torte; čokoladne zeke za Uskrs; slatkiši za Noć veštica; šećerleme za Božić, itd. Šećer je promenio samu zamisao obeda, njegovu sadržinu, mesto i ljude sa kojima se jelo, što je opet, prouzrokovalo velike promene u porodičnom životu. Saharin i mnogo drugih veštačkih šećera sa malo ili nimalo kalorija predstavljali su kasnije konkurenciju šećeru. Visokofruktozni kukuruzni sirup, visokokaloričan ali jeftin, predstavlja novu pretnju prevlasti šećera.

Šećer je za razliku od meda neutralniji i poboljšava ukus čaja, kafe, čokolade i ostalih supstanci. On se do 1633. koristio i u medicinske svrhe jer je ublažavao opore ukuse koje su tadašnje farmaceutske supstance imale. Antropolog Sidni Minc, usredsređujući se na Evropu, šećer opisuje kao lek, kao začin i dodatak jelima, kao ukrasni materijal, kao konzervans, kao zaslađivač i kao prehrambeni proizvod. Spisak se može proširiti i na upotrebu neprerađene stabiljke šećerne trske koja se može plesti u čvrst građevinski materijal, njeni listovi se koriste i kao krovne daščice ili stočna hrana. Dok ratnici sa Fidžija upotrebljavaju zašiljene stabiljke trske kao koplja. Stabiljke se koriste i kao udlaga za polomljene udove, a pulpa i za previjanje rana. Sok iz šećerne trske služi kao izvor tečnosti u oblastima gde pijaća voda nije svuda dostupna. Prodavao se u nekoliko oblika: u prahu, kockama i glavama, bilo filtriran kroz glinu ili ne. Bio je toliko skupocen da je engleski kralj Henri III pri naručivanju 1,5kg šećera izjavio:''Ukoliko može toliko da se dobije''. U četrnaestom veku pak mletački trgovci počeli su da izvoze poprilične količine. Trgovina na veliko se proširila na Dansku 1374. i Švedsku 1390., što je dovelo do promena u odnosu između proizvođača i rafinera. Do petnaestog veka šećer se mleo i rafinisao što bliže poljima jer trska mora da se preradi u roku od dan-dva posle žetve, a njena veličina čini je nezgodnom za prevoz. Ali, ambiciozni evropski uvoznici šećera su doveli taj rada u pitanje i uvozili sirov šećer a rafinisali ih u sopstvenim rafinerijama u Veneciji, Antverpenu i Bolonji.

Do šesnaestog veka veza između šećera i moći postala je toliko očigledna da članovi kraljevskih porodica, plemići, vitezovi i crkveni zvaničnici nisu više bili jedini koji su mogli da priušte poslastice. Između 1350. i 1500. godine, cena 4,5kg šećera pala je sa 35% za 30 grama zlata na svega 8,7%. Klasični kuvari ilustruju kako su do poznog šesnaestog veka ambiciozne porodice trgovaca tražile recepte za šećerne torte i ukrase u obliku voća, pa i čvrst šećerni escajg, čaše i tanjire koje bi njihovi gosti mogli da pojedu ili da iz njih piju i kasnije ih izlome u tvrde bombone za desert. Trebalo je više od pola veka da draži šećera stignu do radničke klase, koja ga je tada već glasno zahtevala.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2015/11/kratak-pregled-istorije-secera-deo-drugi.html

Bibliografija: Abot, Elizabet. Slatko-gorka storija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Mintz, Sidney W. Sweetness and Power: The Place of Sugar in Modern History. New York: Penguin. 1986.

Daniels, Christian. Agro-Industries: Sugarcane Technology. In Joseph Needham, Science and Civilisation in China, tom 6, part 3. Cambridge: Cambridge University Press. 1996.

Galloway, Jock. H. The Sugar Cane Industry: An Historical Geography from Its Origins to 1914. Cambridge: Cambridge University Press. 1989.

Savijača od tikvica i sira

Vrlo interesantnog ukusa, iako vam se možda i ne svidi na prvi zalogaj, na drugi će vas osvojiti definitivno :) Ukoliko ne volite kombinaciju nane, tikvica i fete izostavite nanu, ali verujte mi - savršeno je. Recept je u potpunosti preuzet iz časopisa Jamie Magazine (izdanje septembar/oktobar 2015).

Sastojci (za 8 porcija)

1 kašika maslinovog ulja, plus još malo za serviranje

2 crna luka, oljuštena i sitno iseckana

4 čena belog luka, oljuštenog i izdrobljenog

1,5kg tikvica, krupno narendanih

300g feta sira, izdrobljenog

50g mirođije, krupno iseckane

50g sveže samlevenih hlebnih mrvica

1 kašika suve nane

250g tankih kora za pitu (desetak komada)

100g neslanog putera, otopljenog

1 kašika palestinskog začina za'atar (pogledati napomenu)

Napomena: Palestinski za'atar mešavina je tostiranog susama, sušene majčine dušice, začina sumak i morske soli. Umesto sumaka možete da umešate, kao alternativu, alevu papriku.

Uključite rernu na 180 stepeni. Okrugli pleh za pečenje obložite papirom za pečenje i ostavite po strani. Zagrejte ulje u dubokom tiganju, pa pažljivo pržite luk i beli luk 15 minuta, dok ne porumeni i ne omekša. Ubacite tikvice i dinstajte 3 minuta dok ne omekšaju (ne treba da promene boju). Prebacite u cediljku i ostavite da se ocedi nad činijom i da se potpuno ohladi (ili da makar ne bude vrela kako biste mogli rukama da dodirnete smesu).

Kada se smesa ohladi, dobro je ocedite rukama, umotajte je u kuhinjski ubrus, pa sve to uvrnite kako biste iscedili suvišnu tečnost. Ubacite u činiju s fetom, mirođijom, hlebnim mrvicama i nanom. Posolite, pobiberite i dobro izmešajte. Postavite u niz polovinu kora za pitu, oko 140cm dugačku, preklapajući svaki list. Obilno namažite otopljenim puterom i pritisnite spojeve da se slepe. Još jednom premažite puterom, poklopite ih nizom preostalih pet kora i ponovo premažite puterom.

Brzo radeći (da se kore ne osuše), stavite fil duž ivice poređanih kora, pa sve zarolajte u dugačku ''kobasicu'' i podvijte krajeve. Pažljivo umotajte pitu u spiralu, a ako pukne, samo premažite s još putera i zakrpite komadićem kore. Prebacite u pleh i premažite preostalim puterom. Pospite za'atar začinom i pecite 45 minuta dok ne postane hrskavo, proveriti kako napreduje i ukoliko je neophodno peći još 15 minuta.

Prijatno,

B.

Osvežavajuća salata

Ova salata je nastala potpuno spontano, iskreno nisam bila sasvim sigurna kako će ispasti ali me je ukus potpuno osvojio. Sadrži matovilac koji je česta zamena za običnu zelenu salatu, ali ga ja volim zbog jačeg ''biberastog'' ukusa. Odličan je u dijetama jer ubrzava sagorevanje masti u telu i idealan je za čišćenje organizma. Bilo da je u pitanju ovaj recept ili klasičan salatarski (so, biber, ulje, sirće), često mi se nalazi na trpezi.

Sastojci:

Dve šake matovilca

1 mandarina (ili pomorandža - oprana)

So

Biber

Ulje

Sirće balzamiko

Mandarinu (ili pomorandžu) dobro oprati i iseći na manje komade. Pomešati sa matovilcem i začiniti po ukusu. Svežina i slatkoća citrusa daje posebnu notu jelu.

Napomena: proveriti da li je citrus sladak pre stavljanja u salatu. Ukoliko je previše kiseo zbog balzamika se može samo prenaglasiti kiselkast ukus, a poenta je u sukobu različitosti.

Prijatno,

B.

Pileća salata Panzanella

Od malena sam opsednuta Italijom, njenom kulturom, istorijom, arhitekturom, prirodom i, ponajpre, hranom. Imala sam prilike da je do sada dva puta posetim i svaki put kad to učinim ona me još više inspiriše za neke naredne poduhvate. Bilo da je to šetnja kroz Veronu, gubljenje u Veneciji ili prolazak vozom kroz Toskanu dok konji galopiraju kroz jesenja prostranstva, uvek se vratim puna energije.

Tema Italije će nesumnjivo naći svoje mesto i u budućim objavama, ali ću se sada okrenuti jednom klasičnom italijanskom receptu pileće salate sa hlebom. Umesto piletine se može upotrebiti i bilo koje drugo meso ili riba, ali je meni ipak uvek bila draža ova varijanta. Recept je preuzet i prilagođen sa sajta popularnog televizijskog kuvara Jamie Olivera i možete ga pronaći ovde.

Sastojci (za 4 osobe)

Ostatci od pilećeg pečenja (ili opciono ispečeni par bataka, karabatak i krilca)

Maslinovo ulje

Veza mešavine začinskog bilja (majčina dušica, ruzmarin)

Par kriški starog hleba

Čen belog luka

Paradajz (raznih boja i veličina, uglavnom količinu određujem na osnovu ostataka piletine tako da uvek bude malo više paradajza, dakle otprilike 4-5 velika paradajza i par čeri paradajza)

Krastavac - 1 omanji

Slatka paprika - 1

Crveni luk (ili crni) - glavica (omanja ili u zavisnosti od ukusa)

Parmezan (ili bilo koji tvrđi slaniji sir)

So

Biber

Bosiljak

Napomena: kao što rekoh, ovo je moja prilagođena verzija, na Džejmijevom sajtu možete pronaći pun recept. Da ne bude zabune :) Recept se može izvesti i bez piletine i onda dobijamo ono što popularno nazivamo Šopskom salatom sa hlebom.

Dakle, ja navedeni recept koristim onda kada mi nekim slučajem ostane višak pilećeg pečenja koji tumara po frižideru dan/dva, ali se ponekad dešava i da ispečem piletinu upravo iz ovog razloga. Ukoliko ne koristite ostatke piletine onda pripremite one delove koji se vama sviđaju po vašem uobičajenom receptu za pileće pečenje (ja preferiram marinadu od slatke paprike, soli, bibera, ljute tucane paprike i ruzmarina gde se zajedno sa krompirićima i belim lukom peku u rerni, na 180 stepeni, u pekaču pokriveno 45 minuta do sat vremena - u zavisnosti od veličine, i još naknadno 15 minuta bez poklopca da se zapeče korica). No, svejedno da li spremate od ostataka ili sveže spremljene piletine poenta je da ona bude topla (može i hladna ali se dobija bolji kontrast ukusa ukoliko je kožica topla i hrskava).

Zagrejte rernu na 180 stepeni i ostatke piletine i krompirića stavite da se lagano podgreju i vrate u život. Uključite toster i stavite kriške hleba da se blago podgreju ali ne i izgore! Ukoliko vam je teško da kontrolišete njegov napredak, na ringli stavite tiganj sa malo maslinovog ulja i blago zagrevajte obe površine hleba dok se ne zarumene. Za to vreme pripremite povrće. Iseckajte paradajz na oblike koje se vama dopadaju, ne moraju svi da budu jednaki, čeri paradajz možete ostaviti u svojoj punoj veličini. Slatku papriku takođe isecite po ukusu, zbog kontrasta preporučujem da paprika bude ili zelene ili žute boje, mada je apsolutno svejedno. Postupite isto i sa krastavcem i crnim lukom, i sve stavite u istu, poveću, zdelu i ostavite po strani. Ispečen (tostiran hleb) prebacite na dasku za sečenje zajedno sa podgrejanom piletinom. Još uvek topao hleb istrljati polovinom čena belog luka (opciono) i ugrubo isecite hleb na komadiće a piletinu iščupkajte ili isecite oštrim nožem. Sve zajedno prebaciti u zdelu sa povrćem, začiniti po ukusu (so, biber, začinsko bilje, maslinovo ulje), promešati, izrendati parmezan, ili drugi tvrđi sir, preko i ukrasiti svežim bosiljkom. Jesti odmah.

Vreme pripreme: oko 30 minuta.

Ukoliko volite masline u salati slobodno i njih stavite, kapar takođe. Moguće je začiniti i sa vinskim sirćetom. Dakle, sve prema ukusu. Samu količinu sastojaka moći ćete i sami odrediti onda kada budete spremali hranu, ja to uglavnom odoka radim kad su u pitanju salate pa ne postoji drugi savet osim ukusa :) A on nesumnjivo baca u zavodne predele Toskane i Sijene.

Prijatno,

B.

Kultura ishrane - identitet u ''novom'' ruhu

Već duži vremenski period razmišljam o otvaranju bloga koji bi se ticao hrane i generalno kulinarskih veština, ali tema kulinarstva i kulture ishrane ipak obuhvata mnogo više od zapisivanja recepata i deljenja saveta i iskustava - iako naravno predstavlja jedan njen veliki deo. I zato, idući težim putem, odlučih da pored recepata i ideja objavljujem i druge materijale koji se tiču date tematike a sve u cilju oslobađanja od granica koje nam se svakodnevno nameću. Žao mi je drugari, to je samo profesionalna deformacija :) Nadam se samo da vas neću mnogo udaviti antropologizovanjem pojedinih elemenata pripremanja hrane, i da ćemo možda i vi i ja nešto novo naučiti.

Za početak jedan kratki uvod: kulinarska pravila, u svom raskošu postojećih varijacija i raznorodnosti, pružaju dovoljno odgovora na onaj jedinstveni i fundamentalni problem: šta hrana predstavlja određenoj kulturi i pojedincima unutar te iste kulture? Najosnovnija uloga jeste odnos koji čovek uspostavlja sa svojom hranom i sa njenom raznovrsnošću. Ukoliko posmatramo čoveka kao svaštojeda aludiramo na njegovu potrebu za minimalnom raznovrsnošću nutrijenata, mi nismo specijalizovani za samo jednu vrstu hrane (kao npr. koale), ali takođe ispoljavamo i određenu vrstu konzervativnosti ka novim i nepoznatim jelima nekih nama nepoznatih naroda i kultura.

Namirnice i pripremanje hrane, osnova su osećaja kolektivne pripadnosti. Određene kulinarske osobenosti opstaju čak i onda kada su plemena i porodice prinuđene na migracije, a ljudi izražavaju svoju pripadnost jednoj kulturi ili nekoj grupi afirmacijom njenih kulinarskih specifičnosti ili, preciznim definisanjem različitosti od drugih kultura. Postoji ogroman broj primera koji dokazuju da jedan narod ili jednu grupu definišemo na osnovu onoga čime se ta grupa hrani (što obično podrazumeva i naše gađenje ili ironiju prema nekom drugačijem tipu ishrane): za Francuze, Italijani su ''makarondžije'', Englezi su ''rozbifovci'', a Belgijanci ''pomfritdžije''; za Engleze, Francuzi su ''žabari'', Amerikanci nazivaju Nemce ''kupusarima''. Primera ima koliko i naroda, unutar jedne specifične kulture, svaka grupa veoma često definiše pripadnike drugih grupa kao ''gutače ovoga ili onoga'', tako je i u Indiji hijerarhijska struktura društva jasno definisana na osnovu onoga što je dozvoljeno da se jede u okviru svake pojedinačne kaste.

Uostalom, i sami smo svesni toga da se određeni regioni (i grupe) unutar Srbije razlikuju upravo po određenoj hrani i sastojcima po kojima su poznati. Samim tim dolazimo do pojma identiteta koji u svoj svojoj raznovrsnosti i fluidnosti otkriva još jedan svoj aspekt u odnosu prema namirnicama koje svakodnevno unosimo u organizam. Jamie Oliver u poslednjih par decenija aludira upravo na konstrukciju identiteta u vremenu kada je brza hrana kanon za mnoge narode širom sveta posredstvom sve veće modernizacije, urbanizacije i sve bržeg načina života. Još jedan cilj ovog eksperimentalnog bloga jeste i utvrditi u kojoj meri je to tačno i kako se može primeniti na različite zemlje, a iz tog razloga recepti će biti posvećeni ne samo tradicionalno srpskim jelima već i onim nama egzotičnim.

Nadam se da ćete uživati u objavama i možda pokušati nešto novo i time preći granice svog uobičajenog ukusa. Objave će i neretko sadržati zanimljivosti iz sveta astronomije, zaštite životne sredine, antropologije, popularne kulture, književnosti i fotografije :)

Bibliografija: Fišle, Klod. Funkcije ishrane. Kultura, br. 109-112. Kultura svaštojeda. II/2004.

P.S. Naziv bloga dugujem dragim prijateljicama Candy i Mindy koje su u svom, matematičarskom, stilu svu lenjost u studentskim danima pripisivale takozvanoj ''teoriji trule jabuke'' koja podrazumeva da će samo prisustvo jedne trule jabuke u grupi brže pokvariti ostale, nego da one ostanu pri svojim svojstvima prirodnog truljenja. Iliti: ''Neka je osoba A ''trula jabuka''. Ako je osoba x_i (1≤ i ≤ n, n ϵ N) u Ɛ okolini, osobe A, i sama će postati ''trula jabuka''.'' ''Truljenje'' u ovom kontekstu podrazumeva onu osobinu za koju se nadam da ću preneti svojim objavama i receptima, a to je inspiracija za novitete i prihvatanje različitosti.

B.