Kratak pregled istorije šećera - deo drugi (Silazak u radničku klasu)

Šećer je do sredine šesnaestog veka postepeno počeo da silazi među srednju klasu, pomognutu porodičnim uputstvima i pisanim kuvarima punim obećanja o kulinarskim savetima i receptima viših klasa. Druga polovina osamnaestog veka iznedrila je sve suštinske promene u društvu i ekonomiji: industrijsku revoluciju i revoluciju zašećerenog čaja koja se razlila unutar nje. Nikada jeftiniji, šećer je imao najveći uticaj na ishranu radničke klase. Procenjuje se da je 1700. potrošnja šećera po glavi stanovnika bila 1,8kg, 1729. 3,6kg, 1789. 5,4kg i 1809. 8,1kg.

Image credit: https://ladydeviant777.files.wordpress.com

Antropolog Sidni Minc je konstatovao da je šećer bio sastavni deo političkih i društvenih kretanja. Šećer je postao osnovno olakšanje za sve klase, naročito za nadolazeće proleterske klase, kojima su šećer i srodne vrste hrane koje izazivaju zavisnost bile snažna uteha u rudnicima i fabrikama. Zašećereni čaj je u tom kontekstu promovisao samopoštovanje i iluziju o staleškom napretku. Pružao je, isto tako, i dobrodošli energetski podstrek budući da je snabdevao kalorijama radnike koji su se posle pauze vraćali na posao sa novom snagom. Pauza za čaj sa šećerom nadahnjivala je radnike da se trude jače kako bi zaradili više novca i tako priuštili sebi više zašećerenog čaja i drugih užitaka. Ta dinamika ih je preobrazila u potrošače usredsređene da troše sve više. Samim tim, to je imalo uticaja na razvoj savremenih obrazaca obedovanja - onoga što se jelo i kako se jelo. Čaj i šećer bili su nove i egzotične namirnice koje se prethodno nisu mogle nabaviti, a ubrzo su postale neizostavne kao i pauza na poslu koju su predstavljale. To su bili glavni delovi doručka, a za žene i decu radnika i osnovni sastojci ručka i večere.

Image credit: http://www.telegraph.co.uk

Šećer je služio da brz način života deluje sporije; tokom pauze koja osvežava, on je olakšavao, ili je bar tako delovalo, neprestano smenjivanje posla i odmora, brže je stvarao osećaj sitosti i zadovoljstva od složenih ugljenih hidrata; lako se mešao sa drugim vrstama hrane, a u nekima se i koristio (u čaju i keksu, kafi i zemičkama, čokoladi i hlebu namazanom pekmezom).

Neizmerna moć šećera imala je i drugu dimenziju, opštepoznatu kao šećerne interesne grupe koje su sačinjavali plantažeri sa Antila; robovlasnici koji su trgovali robovima sa plantaža; vlasnici brodova koji su prevozili šećernu trsku; bankari koji su finansijski podržavali proizvodnju šećera; osiguravajuća društva; uvoznici, veletrgovci i bakalini koji su prodavali šećer; čak i zastupnici, lučki radnici, pekari i poslastičari koji su ga upotrebljavali. Ogroman uticaj interesnih grupa određivao je čak i državnu politiku, pa je tako rum, koji se pravi od melase, nusproizvoda šećera, postao deo sledovanja engleskih mornara. Više o ovome, nekom drugom prilikom.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2015/12/kratak-pregled-istorije-secera-deo-treci.html

Bibliografija: Hall, Kim. F. Culinary Spaces, Colonial Spaces: The Gendering of Sugar in the Seventeenth Century, in Valerie Traub, M. Linsay Kaplan and Dypna Calaghan (eds.). Feminist Readings of Early Modern Culture: Emerging Subjects. Cambridge: Cambridge University Press. 1996.

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Landes, David. S. The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Dvelopment in Western Europe from 1560 to the Present. Cambridge: Cambridge University Press. 2003.

Deerr, Noel. The History of Sugar, 2 vols. London: Champan and Hall. 1949-50.