Crnci

Sastojci

300 g mlevenog keksa, plus još malo ako zatreba

4 kašike prah šećera

4 kašike kakaa

2 jajeta

šolja kokosovog brašna

125 g putera

malo gaziranog soka (u zavisnosti od toga šta volite, može i sok od narandže ili mleko; ja sam koristila koka kolu)

Za čokoladnu glazuru

100 g čokolade

70 g putera

jedno jaje

Glazura za lice

100 g šećera u prahu

pola belanca

Puter otopiti na umerenoj vatri. U vangli sjediniti mleveni keks, umućena jaja, šećer, rastopljeni puter, kokos i kakao. Dobro izmešati uz dodavanje soka u onolikoj količini da se dobije ujednačena masa (možda manje od pola čaše). Od pripremljene mase otkidati male količine, pa oblikovati među dlanovima loptice. Ostaviti da se prosuše. Istopiti na šporetu puter i čokoladu, dodati celo jaje, pa dobro izmiksirati. Ovim preliti pripremljene loptice i dobro ohladiti.

Umutiti pola belanca sa 100 g šećera u prahu, sipati u špric, pa ukrasiti loptice da dobiju izgled lica, a za oči staviti šarene bombone.

Prijatno,

B.

Rižoto s pečurkama i artičokama

Sastojci

1,5 l pilećeg bujona

20 g sušenih vrganja

60 g putera

1 crni luk, očišćen i sitno iseckan

400 g pirinča za rižoto

150 ml vermuta, ili suvog belog vina

100 g parmezana, narendanog, plus još malo za serviranje

1 kašika ulja

400 g mešavine pečuraka, velike usitnjene

majčina dušica

1 čen belog luka, oljušten i sitno iseckan

peršun

4-5 srca artičoka

par režnjeva slanine, sitno iseckane

Zagrejte bujon u šerpi na srednjoj temperaturi i ostavite ga da tiho vri. Suve vrganje ubacite u činijicu i prelijte ih vodom, tek toliko da ogreznu. Ostavite ih 5 minuta, ili dok ne omekšaju. Otopite 20 g putera u većoj šerpi u kojoj ćete kuvati rižoto. Ubacite crni luk i dinstajte na srednjoj temperaturi 5-10 inuta dok ne omekšaju. Ubacite i iseckana srca aričoka na par minuta. Ubacite pirinač i dinstajte ga 2-3 minuta, dok zrnca ne postanu zlatasta. Sipajte vermut i nastavite da mešate dok ga pirinač u potpunosti ne apsorbuje. Ocedite vrganje kroz cediljku i sipajte tu tečnost u pirinač. Iseckajte vrganje, pa i njih ubacite u šerpu.

Počnite da nalivate bujonom. Sipajte kutlaču supe i mešajte pirinač kako bi počeo da oslobadja skrob. Neka pirinač potpuno upije tečnost pre nego što sipate sledeću kutlaču bujona. Nastavite da nalivate uz stalno mešanje, oko 20 minuta (dok se pirinač ne skuva). Možda vam neće trebati sav bujon, ali ako uvri pre nego što završite kuvanje, slobodno sipajte malo tople vode. Kada je pirinač skoro al dente, umešajte drugu trećinu putera, parmezan i poslednju kutlaču bujona, poklopite i ostavite da stoji 5 minuta.

Za to vreme zagrejte preostali puter i ulje. Kada puter počne da se topi, ubacite pečurke, slaninu i majčinu dušicu. Dinstajte oko 2 minuta pa dodajte beli luk. Dinstajte dok pečurke ne promene boju. Umešajte peršun, posolite i pobiberite po ukusu. Rasporedite rižoto na tanjire i služite ga sa dinstanim pečurkama. Ukrasiti peršunom i parmezanom.

Prijatno,

B.

Prasići punjeni sirom

Sastojci (za 10 komada)

500 g brašna

30 g kvasca

kašičica šećera

250 ml mleka

60 g putera

2 jaja

malo soli

150 g tvrdog belog sira

Razmutiti kvasac u toplo mleko, dodati kašičicu šećera, malo brašna i sve izmešati. Ostaviti na toplom mestu da nadodje. Brašno sipati u posudu za mešenje, napraviti rupu u sredini i u nju sipati kvasac, omekšali puter, jaje i so, pa zamesiti testo. Pokriti ga i ostaviti na toplom 30 minuta.

Pripremiti fil: narendati 150 g sira i izmešati sa jednim belancetom.

Razviti testo u koru debljine pola santimetra, pa kalupom (ili čašom) izvaditi 20 krugova, promera 8 cm, i 10 krugova promera 4 cm. Od preostalog testa oblikovati uši. Razdeliti fil na deset krugova, ivice premazati žumancem, pa pokriti ostatkom krugova. U malim krugovima napraviti po dve rupice za njušku. I njušku i uši prilepiti žumancem, od ostatka testa napraviti male kuglice za oči i sve zajedno premazati. Peći na 200 stepeni.

Prijatno,

B.

Zimska ''bomba'' od pudinga

Kao deo tradicionalne britanske Božićne večere za dezert se služi puding, koji zapravo predstavlja vrstu sundjerastog kolača od suvog voća i ''prazničnih'' začina (cimet, karanfilić, muskatni orah, djumbir i slično) i koji je apsolutni opozit pudingu kakav mi poznajemo. Britanski puding, takođe, sazreva mesecima a zbog odredjene količine alkohola u telu kolača sastojci se razvijaju a ne kvare. Sa druge strane imamo kolač Arctic roll, koji predstavlja patišpanj rolovan sladoledom i koji je klasičan letnji recept. Ali, ovoga puta predstavljam spoj ova dva ukusa, u jednoj ubrzanoj varijanti. Lako se sprema, ne zahteva nikakve specijalne kulinarske veštine, i može stajati mesecima u zamrzivaču. Recept je u izmenjenom izdanju preuzet iz televizijske emisije ''Džejmijev porodični Božić''.

Sastojci:

500 ml sladoleda po ukusu (ja sam, za prazničnu varijantu, koristila Apple Pie)

pola kilograma panetona (italijanski sundjerasti kolač sa groždjicama koji se služi za Božić. Umesto toga se može iskoristiti bilo koje sladje testo, slatka vrsta hleba, ostaci od kroasana i slično.)

60 ml nekog desertnog vina ili likera po ukusu (ja sam koristila Šeri)

2 kašike džema od maline (ili nekog drugog voća, u zavisnosti od toga koje ukuse volite i šta kombinujete)

pola šake pistaća

pola šake očišćenjih višanja iz kompota

žele bombone ili kandirano voće, po ukusu (ja sam koristila brusnice, suvo groždje i ušećerenu klementinu)

1 sveža klementina, oljuštena i isečena na kolutove

200 g kvalitetne crne čokolade, otopljene

''Puding'' se u suštini može napraviti od bilo kojih sastojaka koje vi volite, ovo je samo moja varijanta. Eksperimentišite :)

Izvaditi sladoled iz zamrzivača da bi malo omekšao dok pripremate ostale sastojke. Činiju za puding od litar obmotati nekoliko puta providnom folijom kako bi se nakon zamrzavanja kolač lepo izvukao. Nožem iseći krugove panetona debljine 2 cm, a zatim ih preseći na pola. Kriške poredjati u činiju u jednom sloju, oslanjajući ivicom jedno parče na drugo kako bi se napravila posuda od sundjera. Poprskati sa malo likera ili desertnog vina, tako da ga sundjerasti kolač upije, a zatim kolač premazati džemom. Dodati polovinu sladoleda u činiju i kašikom ga razmaziti tako da se dobije debeo sloj. Posuti pistaćima, višnjama i ostalim satojcima, zatim odozgo staviti sloj klementina. Dodati drugu polovinu sladoleda. Brzo ga premazati da se ne bi potpuno otopio. Staviti preostale kriške panetona preko sladoleda, poprskati ih sa još malo likera a zatim činiju prekriti prianjajućom folijom. Tanjirom pritisnuti odozgo da bi se sve sleglo, zatim ostaviti u zamrzivaču preko noći ili duže.

Kad budete želeli da servirate, otopite čokoladu, izvadite ''puding'' iz zamrzivača, pažljivo ga izvadite na tacnu za posluživanje i preliti otopljenom čokoladom. Služiti odmah.

Prijatno,

B.

Kratak pregled istorije šećera - deo treći (Rasizam u svetu šećera)

Image credit: abolition.e2bn.org

Najpodmuklija tvorevina ropstva u carstvu šećera bio je rasizam koji je opravdavao zarobljavanje Afrikanaca i njihov prinudni odlazak u polja šećera. Pošto je postalo jasno da će robovi zameniti a ne samo pomagati neplaćene radnike iz Evrope, rasa je postala važan orijentir za robovlasnike kao i sve one koji su učestvovali u proizvodnji šećera, od kreolskih nadzornika do evropskih prerađivača. Ropstvo je bilo osmišljeno prvenstveno zbog poljskog rada, ali ga je logika rasizma prenela u sve sfere rada, uključujući i onaj u kući. Ono što je začeto kao uzak ekonomski sistem razvilo se u vodeći, organizacioni princip kreolskog sveta šećera. Belci su imali neodložnu praktičnu potrebu da osmisle složene rasne razlike. Bili su okruženi brojčano nadmoćnim muškarcima i ženama koje su ugnjetavali, te su im bili nužni društveni poredak i strukture moći da bi se zaštitili od svojih žrtava. Neophodni su im bili mehanizmi da bi zavadili buntovne robove prema kojima su osećali ''fizički'' strah i vladali njima. Morali su i da se pozabave pojavom sve većeg broja dece iz mešanih veza.

Crnci su predstavljali najveći broj abolicionista do kraja osamnaestog veka. To su obično bili robovi koji su se borili za sopstvenu slobodu ili barem pokušavali da se izvuku iz ropstva. Šećer je odredjivao njihov život i vladao njima. Proizvodili su ga, krali, jeli i prodavali. Abotova u svojoj knjizi ''Slatko-gorka istorija šećera'' naglašava da su oni

,,gazili bosonogi po hrpama još uvek toplog šećera, odvaljujući glave železnim pijucima dok su im kapljice znoja i krvi iz rana padale u kace sa šećerom predvidjenim za izvoz. 'Vaša krv će se piti u Engleskoj' - prekorio je jedan od posetilaca roba koji tek što je oprao povređenu ruku u bačvi ruma. 'Ti ne znaš, gazda, da piješ našu krv kad jedeš naš šećer?' - uzvratio je rob.'' To gorko pitanje je sumiralo sav užas robovlasničkog šećera, koji je postao simbol nepravde i mana kolonijalizma.

Image credit: oliverolivo.blogspot.rs

Šećer je samom svojom prirodom povezivao kolonije na Antilima sa milionima evropskih domova i restorana koji su ga koristili. Do kraja osamnaestog veka, sve veći broj religioznih i reformatorski nastojenih gradjana usredsredjivao se na nezaobilaznost tog proizvoda u domovima i životima običnih ljudi. Sadržaj porodične posude za šećer postao je izvor sramote. Šećer je za žene, nadglednice ishrane članova porodice i njihovog morala, gubio moć zaslađivanja. Abolicionisti su stoga odlučili da bojkotuju šećer, a računica je bila ta da će na svakih dvadeset i jedan mesec po jedan Afrikanac izbeći ropstvo ili smrt ako se svaka porodica koja je navikla da nedeljno koristi 2,2 kg šećera i ruma suzdrži od tih proizvoda. Svakih devetnaest i po godina, osam porodica bi spaslo stotinu Afrikanaca.

Suzdržavanje je bilo stvar porodice, a obično su ga vodile ženske glave u kući. Primenjivali su ga i imućni i pripadnici radničke klase. Da bi odgovorili na zabrinutost i zahteve svojih mušterija, bakalini i prerađivači su brzo pronašli azijske dobavljače i objavili da se taj šećer ''proizvodi radom slobodnih ljudi''. Plantažeri su prigovarali da pokret za ukidanje ropstva osujećuje kapitalna ulaganja u Antile. Bojkot je zapravo, naneo mnogo manje štete poslovanju u oblasti šećera od činjenice da je vladala nestašica te namirnice zbog čega je ona bila sve skuplja. Iako nije uspeo da okonča ropstvo, bojkot je doneo propagandnu pobedu. Uspostavio je vezu izmedju šećera i ropstva i imenovao saučesništvo potrošača šećera u održavanju ropstva. Abolicija je pobudila i neprekidan književni talas pošto su pesnici, pisci, esejisti i dramatičari izražavali osećanja preko svoje umetnosti.

Image credit: activehistory.ca

Nekoliko godina posle oslobadjanja robova, u doba političke i javne reforme, britanska vlada je predlagala slobodnu trgovinu kao najbolji način da se potrošačima ponude niže i povoljnije cene, naročito kada se radi o osnovnim namirnicama poput šećera. Bez poreskih povlastica koje su štitile antilski šećer, konkurencija medju proizvodjačima bi snizila cene. Antilski lobi je predvideo ekonomsku katastrofu, ali to nije potreslo vladu, koja više nije smatrala kolonije ključnim činiocima privrede u matici. Dažbine na šećer su opozvane 1846. a šećer koji proizvode robovi više nije bio zabranjen na tržištu.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2016/01/kratak-pregled-istorije-secera-deo.html

Bibliografija:

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

http://activehistory.ca/2010/06/%E2%80%9Cwhen-people-eat-chocolate-they-are-eating-my-flesh%E2%80%9D-slavery-and-the-dark-side-of-chocolate/

Slane galete

Sastojci

250 g margarina

1 šolja ulja

1 šolja vode

1 1/2 kafena kašičica šećera i soli

1 kg brašna

2 praška za pecivo

2 jaja

100 g susama

Rastopiti margarin na tihoj vatri pa dodati 1 šolju ulja i šolju vode. U vangli izmeriti 1 kg brašna, dodati prašak za pecivo, kesicu susama, so i šećer i pažljivo usipati tečnu smesu dok ne počne da se formira testo, dodati jaja i dobro zamesiti rukom. Peći u aparatu za galete.

Prijatno,

B.

Veknica od bundeve

Sastojci

2 šolje brašna (veličine za belu kafu, ili jogurtska čaša)

1 šolja šećera

2 jaja

prašak za pecivo

pola kašičice soli

175 g maslaca

puna šolja pirea od bundeve (prethodno sam obarila bundevu, izgnječila i dodala začine po ukusu, muskatni orah, karanfilić, cimet i mrvicu muskovado šećera)

Mutiti mikserom maslac i šećer dok smesa ne omekša i sjedini se. Dodavati jedno po jedno jaje i mutiti pažljivo. Dodati pire od bundeve i izmešati. Na najnižoj brzini dodavati polako brašno, prašak za pecivo i so. Mutiti dok se smesa ne ujednači, pa podeliti u kalup za pečenje. Peći na 180 stepeni, oko sat i petnaest minuta.

Prijatno,

B.

Velški rarebit

Kako bi prebrodili teške vremenske neprilike i seoski rad, stanovnici Irske prosto vape za jačom hranom za doručak. Velški rarebit je zapravo prženi sir na tost hlebu, zasitan je i može se služiti i uz pržene kobasice, jaja i slaninu. Senf mu daje posebnu notu, čak i ukoliko ne volite ovaj sastojak.

Sastojci

2 žumanca

1 kašičica senfa

2 kašike kisele pavlake

60 g bilo kog tvrdog sira (ja sam koristila Pekorino)

4 kriške hleba

vusteršir sos

Izmutite žumanca, senf, pavlaku i sir. Prelijte hleb sosom i staviti u rernu dok ne porumeni i sir počne da cvrči (10-15 minuta na 220 stepeni). Poprskati vusteršir sosom.

Prijatno,

B.

Bloody Mary

Proleće, leto, jesen ili zima - Bloody Mary pobedjuje u svakom slučaju :) Smesa se čak može koristiti i za začinjavanje salata ili morskih plodova.

Sastojci (za oko 550 ml koktela)

400 ml soka od paradajza

150 ml votke

2 kašičice vusteršir sosa

trunčica tabasko sosa

malo nacedjenog limuna

so/celer (specijalna mešavina začina koja sadrži osušeni celer i morsku so)

led

Sve sastojke izmešati u velikom bokalu sa ledom i služiti uz stabiljke celera.

Napomena: ukoliko koristite domaći sok od paradajza, obazrivo dodajte vusteršir sos i so/celer zbog saliniteta.

Živeli,

B.

Praznična tekila

Za ljubitelje tekile, a i one koji će to postati posle ove kombinacije. Ledena čašica puna prazničnih ukusa :)

Sastojci

čašice (prethodno ostavljene u zamrzivaču da se dobro ohlade)

Tekila (prethodno dobro ohladjena u frižideru)

nar

'Bombice' iz nara ređati u zamrznute čašice, preliti ohlađenom tekilom i ispijati u cugu (pritom žvaćući kapsule nara kako bi se prožeo njegov sok sa tekilom u ustima).

Živeli,

B.

Božićne krofnice

Savršen dezert za praznike koji nam predstoje. Iziskuje malo rada i vremena, ali je rezultat preukusan. Verujte mi, nećete se pokajati. Umesto slatkog sosa od brusnica možete ubaciti bilo koji džem ili marmeladu (šipurak, višnja, trešnja, narandža, šljiva, itd.). Recept je u potpunosti preuzet iz Novogodišnjeg izdanja Jamie Magazina, Srbija (dec. 2014/jan. 2015).

Sastojci (za oko 24 krofnice)

80 ml toplog mleka
60 g omekšalog neslanog maslaca
270 g oštrog brašna
1 kockica kvasca od 5 g
3 kašičice cimeta
160 g smeđeg kristal šećera
1 jaje
2 žumanceta
1 l ulja, za prženje krofni
6 kašika slatkog sosa od brusnica

U manjoj šerpi zagrejte mleko, pa sklonite sa vatre i dodajte maslac. Ostavite da se rastopi i da se smesa ohladi na sobnoj temperaturi. U vangli sjedinite brašno, kvasac, 1 kašičicu cimeta, 40 g šećera i pola kašičice soli. Umutite jaje i žumanca zajedno i sjedinite ih sa suvim sastojcima, a zatim i smesom od maslaca i mleka. Mesite testo 10 minuta dok ne postane glatko i elastično - kada ga pritisnete, trebalo bi da se samo vraća u prvobitni položaj. Testo preručite u blago nauljenu vanglu i prekrijte kuhinjskom krpom. Ostavite da odstoji 2 sata na toplom mestu, da bi se udvostručilo. Izručite ga na radnu površinu, premesite, pa vratite u vanglu i ostavite da odstoji 3-4 sata na hladnom mestu.

Ukoliko testo stavljate u frižider, prvo ga neko vreme ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi (približno pola sata). Od testa napravite 24 loptice jednake veličine. ostavite ih na pleh i ostavite da odstoje 15 minuta da malo nadođu. Na većem tanjiru sjedinite preostali šećer i cimet. U širem i dubljem tiganju zagrejte ulje na 160 stepeni i pržite krofnice u serijama po nekoliko. Svaku pržite po 3-4 minuta i na polovini procesa okrećite. Ocedite ih nakratko na kuhinjskom ubrusu, pa uvaljajte u mešavinu šećera i cimeta. U sredini napravite udubljenje koje ćete ispuniti slatkim sosom sa brusnicom.

Za sve nedoumice, pogledajte link recepta:

Prijatno,

B.

Mrežasta pita sa šljivama/jabukama

Isprobala sam razne varijante testa koje bi po izgledu imale onaj Tom&Jerry efekat ali se testo jednostavno previše rasipalo, ili bi se brže ispeklo od fila. A onda nabasah na ovaj recept (jer zašto pobogu opet da ne čitam mog dragog kuvara) i zaista je fino ispalo na oko, a na stomak palo još bolje. Od tada je pravim u raznim varijantama, sa šljivama, jabukama, kruškama ili bilo kojim drugim sezonskim voćem.

Sastojci (za 12 porcija)

275 g mekog brašna

2 kašike šećera u prahu

130 g maslaca, iseckanog na kockice

2 žumanceta, srednje veličine

1 žumance, umućeno sa malo mleka

kristal šećer, za posipanje

Fil sa šljivama (ili bilo kojim drugim sezonskim voćem)

10 šljiva (1,3 kg) bez koštica, uzdužno presečenih napola (veće iseći na četvrtine)

100 g kristal šećera

1 kašičica cimeta

pola kašičice mlevenog đumbira

50 g maslaca, iseckanog na kockice

3 kašike kukuruznog brašna

Sjedinite prosejano brašno, šećer u prahu i malo soli. Dodajte maslac i mutite u mikseru sve dok ne dobijete mrvičastu smesu. Da biste dobili grublje testo, najpre dodajte žumanca, pa 60 ml hladne vode (iz frižidera) i masu polako mutite. Testo izručite na čistu radnu površinu i nežno mesite 30 sekundi. Ukoliko je potrebno, dodajte još malo brašna, kako bi testo bilo ujednačeno. Podelite na dva dela, tako da jedan deo bude malo veći, pa istanjite pomoću oklagije i formirajte dva kružna oblika. Oba testa umotajte u celofan i ostavite da odstoje 30 minuta u frižideru.

Veći deo testa istanjite oklagijom i postavite u tepsiju za pitu veličine 23 cm. Ostavite 2,5 cm testa da prelazi ivice pleha. Odložite u frižider. Potom istanjite i drugi deo testa, i isecite na 8 dugačkih traka širine 2,5 cm.

Za pripremu fila, u većoj vangli sjedinite šljive sa ostalim sastojcima (u zavisnosti od toga koliko je voće slatko, po potrebi dodati još malo šećera). Smesu sa voćem izručiti preko osnove kore za pitu i prelijte umućenim žumancetom sa malo mleka. Od isečenih traka testa napravite mrežu na vrhu pite. Deo donje kore koju ste ostavili da prelazi preko ivice pleha preklopite ka unutra, pa prstima ispritiskajte celom dužinom ivice. Površinu testa premažite mešavinom preostalog žumanceta i mleka, i pospite sa malo šećera. Ostavite ga da odstoji 30 minuta u frižideru. Zagrejte rernu na 200 stepeni pa stavite u nju pripremljenu pitu.

Pecite u rerni 20 minuta. Povremeno otvorite rernu i proverite da li je svuda podjednako rumena, pa po potrebi zarotirajte tepsiju. Snizite temperaturu na 180 stepeni i pecite još 20-30 minuta. Ukoliko pita brzo poprimi smeđu boju, možete je pokriti folijom. Izvadite pitu iz rerne, pospite je sa malo šećera i ostavite da odstoji najmanje 3 sata pre nego što je poslužite.

Prijatno,

B.

'Tortilja' sa ovčijim sirom i kulenom

U osnovi ova 'tortilja' je zapravo raskošnija varijanta omleta. Umesto ovčijeg sira i kulena možete dodati bilo koji slaniji, topljivi, sir i bilo koju ljutu kobasicu. Brzo se priprema i jako je izdašno i kalorično. Recept je uz izmene preuzet iz Jamie Magazine Srbija (izdanje oktobar/novembar 2014).

Sastojci (za 2-4 osobe)

3 jajeta

50 g narendanog ovčijeg sira

10 g peršuna, fino iseckanog

85 g ljutih papričica (svežih, ili ukiseljenih). oceđenih i sitno iseckanih

3 kašike ulja

6 prženih krompirića isečenih na listiće

40 g ljute kobasice

Zagrejte rernu na 180 stepeni. U vangli umutite jaja, pa dodajte sir, peršun, paprike i začinite po ukusu. Odložite na stranu. Zagrejte ulje u tiganju prečnika 20 cm i pržite kolutove krompira 3 minuta, dok ne porumeni. Potom ga izvadite iz masnoće. U tiganj ubacite kobasice i pržite jedan minut. Vratite krompir u tiganj, pa dodajte smesu sa jajima. Pržite pet minuta, pa zapecite u rerni 8-10 minuta.

Prijatno,

B.

Polpette di pollo (pileće ćufte)

Italijanski specijalitet, pripremljen od ostataka kuvane ili pečene piletine. Služe se tople ili hladne sa paradajz sosom (tomato sugo). Možete ih i zamrznuti i upotrebiti kada ste u stisci s vremenom. Recept je preuzet iz Jamie Magazina, izdanja za Srbiju (jul/avgust 2015).

Sastojci (za 4 porcije)

300 g kuvane piletine

3 kriške crnog hleba bez korice, plus još malo hlebnih mrvica ako zatreba (može se iskoristiti i beli hleb kao alternativa)

50 ml mleka

50 g maslina

2 kašike kapra, ocedjenog

1 čen belog luka, oljušten

4 kašike narendanog parmezana (ili nekog tvrdog slanog sira)

1 jaje

ulje

šaka peršuna, iseckanog za posluženje

Tomato sugo

2 kašike ulja

3 čena belog luka, oljuštenog i izgnječenog

2x400 g konzerve iseckanog paradajza (ili 1 tetrapak pasiranog paradajza)

pola kašičice šećera, po želji

origano, bosiljak (po želji)

Napomena: ukoliko ne volite masline i kapar ne morate ih dodavati, svejedno će ukus biti fenomenalan :)

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Velikim nožem isecite piletinu na sitnije komade (možete koristiti i multipraktik ako vam je lakše), pa to ostavite sa strane. Iskidajte hleb na krupne komade, ubacite ga u činiju i prelijte mlekom, pritiskajte malo, pa ostavite sa strane, da se sasvim natopi. Beli luk sitno naseckati i staviti u posudu sa piletinom (kao i kapar i masline), dodati natopljen hleb, izrendisan parmezan i mešajte dok se masa ne sjedini. Ubaciti jedno jaje i mešati dok se ne dobije gromuljasta smesa, pogodna za oblikovanje. Ukoliko je smesa previše 'vlažna' dodati hlebne mrvice. Pobiberite i posolite, mada ne preporučujem soljenje jer je kuvana piletina već delimično slana a ukoliko se koristi parmezan ili drugi tvrđi slaniji sir to je dovoljan začin sam po sebi. Od mase formirajte loprice veličine 2,5 cm. Poredjajte ćuftice u vatrostalni sud za pečenje. Izdašno poprskajte uljem i pecite u rerni 30 minuta. Na polovini pečenja okrenite ćuftice da bi bile rumene sa svih strana.

Dok se ćuftice peku, napravite paradajz sos. Zagrejte ulje u šerpi, na srednjoj temperaturi, dodajte beli luk i pržite ga oko tri minuta, dok ne omekša. Ne treba da potamni! Uspite konzerve seckanog paradajza i jednu trećinu jedne konzerve vode. Kuvati na visokoj temperaturi 8-10 minuta, povremeno mešajući dok se sos ne redukuje i zgusne. Probajte, pa ako je sos kiselkast, dodajte mu šećer. Posolite, pobiberite i dodajte začine po ukusu (origano, bosiljak).

Ovaj sos dodajte ćufticama 5-10 minuta pred kraj njihovog pečenja u rerni. Završite pečenje i servirajte posuto seckanim peršunovim lišćem.

Napomena: ukoliko koristite tetrapak pasiranog paradajza, sos pripremate tako što u zagrejanom ulju propržite beli luk. Kada postane zlatan dodati dve kašike brašna i brzo umešati u ulje da se i ono malo proprži, potom dodajte tetrapak paradajza i svo vreme mešati žicom za mušenje dok ne proključa i zgusne se. Važno je konstantno mešati da sos ne bi zagoreo. Začiniti navedenim začinima i služiti uz ćuftice.

Prijatno,

B.

Kolač sa djumbirom i kruškama

Kao što svi znamo, začini su sastavni deo svakog jela. Oni naglašavaju, upotpunjavaju i oživljavaju svaki ukus ponaosob. Godinama kukam nad receptima stranih kuvara jer jednostavno na našem tržištu nema takvih začina, ali ni njihove alternative. Ukoliko neki i dospe na naše tržište nije baš nekog zavidnog kvaliteta. A onda otkrovenje! Ne hvalim ih zbog reklame, već zato što su zaista fenomenalni. Spice up shop iz Beograda nudi jedinstven asortiman začina i mešavine začina bez dodatih aroma, konzervansa, veštačkih boja i pojačivača ukusa. Od kardamoma, harise, raznih čili papričica (habanero, jalapeno, kajen, itd.) do sečuan i tasmanijskog bibera kao i raznih začinskih mešavina poput 'Apple pie spice mix-a' sigurno će vam probuditi nepce i začarati čulo mirisa čim uđete u prodavnicu (Čumićevo sokače, lok. 21 - kod fontane - Beograd). Čarobnu ponudu možete pronaći na linku, ili klikom na fotografiju.

Za današnji recept zaslužan je neverovatni 'Apple pie spice mix' koji je sada neizostavni deo moje kuhinje. Recept je uz neznatne izmene preuzet iz časopisa Jamie Magazine Srbija (izdanje novembar/ decembar 2015).

Sastojci

150g putera, omekšalog plus puter za podmazivanje pleha

300g brašna za kolače i peciva

150g svetlog muskovado šećera (kao alternativa može i beli ili smeđi šećer)

1 kašičica đumbira u prahu

3 kruške

4 jajeta, umućena

1 kašika šećera demerara (alternativa - bilo koji šećer)

1 kašika lešnika, iseckanih

Apple pie spice mix, pola kašičice ili po ukusu

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Mikserom umutite puter, brašno, šećer, đumbir u prahu, pola kašičice apple pie spice mix-a i umućena jaja. Krupno isecite jednu i po krušku pa i nju umešajte u smesu. Pripremite kalup ili pleh za pečenje i ravnomerno rasporediti smesu. Isecite preostale kruške i zabodite ih duž centralnog dela veknice. Pospite demerarom i lešnicima pa pecite oko 45 do 50 minuta ili dok ne porumeni, naraste i postane čvrsto na dodir. Izvadite iz rerne i ostavite oko 10 minuta da se ohladi, potom služiti toplo ili hladno.

Uživajte,

B.

Focaccia

Da bih se vratila na moju, ranije spomenutu, fascinaciju Italijom prosto ne mogu da izbegnem ovaj recept. Pravih ga i u Srbiji i u Italiji, ali mi nekako tamo lepše ispade. Atmosfera, šta li je?! A možda i samo preterujem.

Iz tog razloga predlažem sledeće: uvalite se u fotelju, ili neki vama udoban položaj, sa kafom, čajem, toplom čokoladom i slično, i zamislite sledeću scenu - nekim slučajem se nalazite na severu Italije (vreme: sredina oktobra) a nemate to preimućstvo da odletite do Rima već se zadovoljavate vozom; taman saznajete da njihovi vozovi sva sreća nisu poput onih naših i da se za samo tri sata može preći razdaljina od nešto više od 800 kilometara. Čuli ste razne priče, a možda ste i sami bili u Toskani, ali nekako vam ceo put prolazi kroz tunele, pritisak u ušima je gotovo nepodnošljiv a šarenim poljima i vinogradima ni traga. I onda, negde na putu Bolonja-Firenca kada beskonačan niz tunela prestane, i kada vam je svega dosta - pa čak i voza sa Wi-Fi jer nije zanimljivo kad je sve na izvol'te - onda uskočite u jedan mali raj za oči. Možda ću zazvučati kao dete koje u osnovnoj školi piše sastav na temu ''Jesen'', ali ovo godišnje doba definitivno  najbolje stoji italijanskoj lepotici sa juga. Zamislite neprekidne doline i planine, pokrivene najraznovrsnijim stablima koja su upravo počela da menjaju boju. Kičasti romantični filmovi ne mogu da dočaraju sve boje jer je spektar u svom svetlu upravo pred vama, imate utisak kao da je duga (ili zalutali jednorog) eksplodirala i dala neki specifičan sjaj umirućoj prirodi.

Dobro, sad i ja zvučim pomalo kičasto i dosadno, ali boje i arhitektura, manastiri, crkve, zidine, kamen, seoca, brojne njive i plantaže prosto te teraju na pomisao da su bajke upravo nastale na ovim magičnim prostorima gde se jednostavan a težak život uvek cenio. A onda zamislite mirise tek ispečenog hleba, piletine u rerni, pite s jabukama koja se hladi i čaja, od biljaka sa neke obližnje livade, koji se puši u vašim rukama. Zamislite to plavo nebo koje biva ispresecano oblakom opalog lišća pri nekom jačem udaru vetra. A onda zamislite šuškanje tog istog lišća pod vašim stopalima i setite se kako ste kao dete skakali i igrali se po tom lišću - i radujte se, jer vas sa druge strane lokomotive čekaju konji koji galopiraju uz prugu i rasteruju stado ovaca. Iako nam je zima pred vratima, samo zamislite tu toplinu koja zrači iz doma, prirode, ukusa i mirisa i neka vas Toskana baci u ono doba kada smo najviše voleli kod bake da jedemo domaći hleb i parče sira. Uživajte u svakom zalogaju jer hrana nije tek sredstvo za preživljavanje, a ovaj hleb će to sigurno i dokazati.

Sastojci

450-500g brašna

1 kesica suvog kvasca (7g)

prstohvat soli

prstohvat šećera

3-4 kašike maslinovog ulja, plus za polivanje

mlaka voda

svež ruzmarin

Italijani svašta stavljaju na svoju fokaču (koja je jedna vrsta rustikalnog hleba), od sušenog paradajza, raznog začinskog bilja (origano, ruzmarin, bosiljak itd.), belog luka do maslina, čeri paradajza i grožđa. Ja najčešće pravim sa svežim ruzmarinom, jedino iz tog razloga što se plašim da ostali sveži sastojci ne užegnu ukoliko hleb odstoji par dana (što se inače ne dešava vrlo često xD). Dakle, brašno, kvasac, so, šećer i maslinovo ulje umutiti sa određenom količinom mlake vode. Nikad ne merim količinu vode, već postepeno dodajem dok ne vidim da je dovoljno postojano. Mesiti oko 6 minuta kako bi se dobilo glatko testo i staviti u činiju premazanu maslinovim uljem, pokriti folijom ili vlažnom krpom i staviti na toplo i mračno mesto dok se ne udvostruči. Pripremiti pleh sa papirom za pečenje. Uključiti rernu na 220 stepeni.

Kada se udvostručilo, vrlo je važno NE MESITI!!! Kako bi se dobila puna mekoća hleba jednostavno samo preručiti testo u pleh bez ikakvog premesavanja. Rukom lagano gurnuti testo u uglove ukoliko želite da bude baš pravilnog oblika, ali ja samo prstima umočenim u brašno lagano utiskujem testo kako bi se napravile rupice i tako izjednačila površina testa (Možete i samo da protresete pleh kako bi se izjednačilo testo a onda da ubocnete par rupica).

U tanjirić staviti listove ruzmarina (bez stabiljke) i preliti ih maslinovim uljem, potom ih kao buketiće ređati u malopre spomenute 'rupice'. Sve preliti sa izdašnom količinom maslinovog ulja (ne brinite, velika količina ulja će samo poboljšati ukus hleba), potom peći na 220 stepeni, 20-25 minuta (ili dok ne porumeni). Čim izvadite iz rerne opet obilno preliti s maslinovim uljem. Hleb će početi da ga upija i pritom stvoriti divnu koricu. Pre stavljanja u rernu možete ga malo posuti i krupnom morskom solju za još bolji ukus.

Uživajte,

B.

Goveđi stroganoff

Brzo, lako i neverovatno ukusno. Recept je u potpunosti preuzet iz srpskog izdanja kuvara Jamie Olivera 'Sve za 15 minuta'.

Sastojci (za 4 osobe):

Pirinač

1 šoljica (300g) integralnog ili basmati pirinča koji se kuva 10 minuta

pola veze sveže majčine dušice

200g mladog spanaća

Kiselkasta salata

2 mala crvena luka

1 šaka kiselih krastavaca

1 veza svežeg peršuna

Stroganoff

300g mešanih vrsta pečuraka

maslinovo ulje

3 čena belog luka

2x200g odreska od bubrežnjaka (ukloniti masnoću)

1 puna kašičica slatke mlevene paprike

1 limun

malo konjaka

4 pune kašike nemasnog jogurta

malo delimično obranog mleka

U srednje velik lonac stavite 1 šoljicu pirinča, 2 šoljice ključale vode, listiće majčine dušice, malo soli i bibera, lonac poklopite i povremeno mešajte. Oljuštite luk i sitno ga iseckajte s kiselim krastavcima, pa sve prebacite u drugu posudu. Stabiljke peršuna tanko isecite, listove krupno i stavite ih u posudu s lukom, promešajte pa dodajte malo sirćeta iz tegle s krastavcima i malo soli, usput sve dobro izgnječite.

Pečurke isecite ili iscepkajte u tiganj s 2 kašike ulja, dodajte izgnječeni neoljušteni beli luk, i dve trećine salate s peršunom i stalno mešajte. Odreske isecite na tračice debljine 1cm, dodajte im soli, bibera, mlevenu papriku i narendanu limunovu koru. Pečurke prebacite na tacnu, u tiganj u kome su se pekle ulijte 2 kašike ulja, propržite meso, okrenite ga kad požuti.

U lonac s pirinčem dodajte spanać, lonac poklopite. Meso zalijte konjakom, oprezno ga zapalite šibicom (ako želite), pričekajte da plamen nestane, pečurke vratite u lonac, dodajte jogurt i mleko, pustite da proključa. Svenuli spanać prebacite na prikladnu tacnu, pospite ga pahuljastim kuvanim pirinčem. Pirinač prelijte mesom, izgnječite i iscedite preostalu salatu od peršuna, pa je s visine pospite po mesu.

Prijatno,

B.

Čokoladni mafini

Jedno od prvih jela koje sam naučila sama da pravim i recept koji mi je uvek alternativa onda kada dođu iznenadni gosti. Često ih koristim i kao rođendanski poklon onda kada inspiracije ponestane, ali uvek sa nekim dodatnim sastojkom svojstven rođendancu. Sledi klasičan recept za mafine i tri opcije koje najčešće koristim u kombinaciji.

Napomena: Uvek udvostručujem količinu čokolade jer je volim u raznim oblicima, tako da ako pripremate mafine za dečiji rođendan, ipak smanjite količinu na 150g.

Sastojci:

125g margarina

200ml jogurta

250ml mleka

125g šećera

2 kašike kakaoa

150g čokolade za kuvanje (dakle, ja koristim oko 300g)

2 jaja

1 prašak za pecivo

1 vanilin šećer

380g brašna

U sudu na pari istopiti 100g čokolade i margarin. Kada se sastojci rastope i sjedine skloniti sa vatre i ostaviti sa strane da se smesa ohladi. U drugom sudu izlupati jaja, sipati 100ml mleka i izmutiti žicom za mućenje (nikako mikserom!). Potom dodati ohlađenu, rastopljenu smesu od čokolade i margarina, preostalo mleko, jogurt, šećer, vanilin šećer, kakao, brašno, prašak za pecivo i mutiti dok se sve ne sjedini. Dodati preostalu čokoladu iseckanu na kockice. Mutiti žicom dok se ne dobije homogena smesa. Ukoliko ne koristite korpice za mafine namažite kalup za mafine margarinom i uspite smesu. Peći 25 minuta na 180 stepeni.

Prva opcija: Mafine preliti čokoladnim prelivom.

Druga opcija: Umutiti slatku pavlaku sa šećerom u prahu, služiti odmah.

Treća opcija: Napraviti buttercream od čokolade, u samo testo dodati par kašika Jack Daniel's-a.

U suštini možete preliti bilo kojim prelivom, a mogu se služiti i samo takvi kakvi jesu. Čim se izvade iz rerne komadići čokolade unutar testa će biti istopljeni prste da poližete, a kada se ohlade biće ... pa, kod mene nikad ne stignu da se ohlade :)

Prijatno,

B.

Slana torta od kelja, krompira i mocarele

Sjajno rešenje za kelj koji se nagomilao u frižideru, a kombinacija ukusa je neverovatna. Ukoliko prećutite sastojke ukućanima, sigurno neće pogoditi od čega ste spremili ovu 'tortu' a deca koja ne vole kupus i kelj će ga sigurno zavoliti :) Recept je osmišljen na osnovu televizijske kulinarske emisije 'Dva pohlepna Italijana'.

Sastojci (za 4 osobe)

1 omanja glavica kelja

4 srednja krompira

Maslac

Biber, so

Mocarela (ili drugi topljivi sir)

U veću šerpu sipati dosta vode i staviti na ringlu da proključa. Za to vreme oljuštiti krompir i iseckati na tanke kolutove (kao za čips), ostaviti sa strane. Razdvojiti svaki pojedinačni list kelja, oprati, potom iseći svaki središnji deo lista makazama (po sredini svakog lista nalazi se zadebljanje kojim je list bio vezan za sam koren glavice - to izrezati). Kad voda proključa, posoliti je i ubaciti listove kelja i kolutiće krompira na par minuta, blanširati ih (nikako ih ne kuvati do raspadanja!). Pet minuta je sasvim dovoljno. Izvaditi i staviti na suvu krpu da se prosuši i ocedi.

Za to vreme uključiti rernu na 200 stepeni, pleh premazati maslacem potom ređati red krompira, začiniti solju i biberom (slobodno koristite više bibera jer ga krompir u ovom receptu zahteva), potom ređati red kelja i čupkane ili seckane mocarele. Uraditi isto sa ostatkom materijala, s tim da poslednji red bude red krompira. Iseckati maslac na sitnije komadiće i posuti preko krompira, začiniti solju i biberom, i (opciono) narendati malo nekog topljivog sira. Staviti u rernu na oko 20-30 minuta, ili dok ne porumeni a sir se otopi.

Prijatno,

B.

Pečena bundeva (slatko-slana varijanta)

Jesen nam se već uveliko doselila u domove, drva za potpalu su tu, toplija garderoba takođe a sezona bundeva nam se osmehuje. Kao zakletom, doživotnom, članu Hari Poter generacije bundeva je asocijacija na Hagridove magijom uvećane voćke za Noć veštica i hladni sok koji se služi u svakoj prilici bez obzira na godišnje doba. A sa obzirom na činjenicu da je najbolje i najlepše kuvati od sezonskih namirnica naš glavni akter je danas njeno veličanstvo bundeva. Vrlo je prilagodljiva namirnica i voli i slatko i slano. Današnji recept je u slanijoj varijanti.

Sastojci:

Bundeva (u ovom slučaju je svejedno koji tip)

Biber, ljuta tucana paprika, so, žafija

Beli luk (par čenova)

Ulje

Javorov sirup/med (opciono)

Bundevu preseći na pola i izvaditi semenke (ostaviti ih za neki drugi recept ili ih propržiti ili osušiti). Seći bundevu na komade sa sve korom. Postaviti u pleh za pečenje i posuti začinima i uljem i dobro utrljati. Čenove belog luka bez ljuštenja ubaciti u pleh i sve staviti u rernu na 200 stepeni dok ne omekša i porumeni. Vreme pečenja zavisi od vrste bundeve i njene čvrstine. Uglavnom varira od 30-45 minuta, ali je neophodno proveravati povremeno šta se dešava u rerni. Kada su dovoljno omekšale gotove su. Ovako pripremljeno jelo se može jesti kao prilog ili kao jelo samo po sebi.

Opciono: Kada je bundeva ispečena, izvaditi pleh iz rerne i razliti javorov sirup ili med po njenoj površini, potom vratiti u rernu na još 5-10 minuta kako bi se sve karamelizovalo.

To get you into the mood :) 

Prijatno,

B.

Kratak pregled istorije šećera - deo drugi (Silazak u radničku klasu)

Šećer je do sredine šesnaestog veka postepeno počeo da silazi među srednju klasu, pomognutu porodičnim uputstvima i pisanim kuvarima punim obećanja o kulinarskim savetima i receptima viših klasa. Druga polovina osamnaestog veka iznedrila je sve suštinske promene u društvu i ekonomiji: industrijsku revoluciju i revoluciju zašećerenog čaja koja se razlila unutar nje. Nikada jeftiniji, šećer je imao najveći uticaj na ishranu radničke klase. Procenjuje se da je 1700. potrošnja šećera po glavi stanovnika bila 1,8kg, 1729. 3,6kg, 1789. 5,4kg i 1809. 8,1kg.

Image credit: https://ladydeviant777.files.wordpress.com

Antropolog Sidni Minc je konstatovao da je šećer bio sastavni deo političkih i društvenih kretanja. Šećer je postao osnovno olakšanje za sve klase, naročito za nadolazeće proleterske klase, kojima su šećer i srodne vrste hrane koje izazivaju zavisnost bile snažna uteha u rudnicima i fabrikama. Zašećereni čaj je u tom kontekstu promovisao samopoštovanje i iluziju o staleškom napretku. Pružao je, isto tako, i dobrodošli energetski podstrek budući da je snabdevao kalorijama radnike koji su se posle pauze vraćali na posao sa novom snagom. Pauza za čaj sa šećerom nadahnjivala je radnike da se trude jače kako bi zaradili više novca i tako priuštili sebi više zašećerenog čaja i drugih užitaka. Ta dinamika ih je preobrazila u potrošače usredsređene da troše sve više. Samim tim, to je imalo uticaja na razvoj savremenih obrazaca obedovanja - onoga što se jelo i kako se jelo. Čaj i šećer bili su nove i egzotične namirnice koje se prethodno nisu mogle nabaviti, a ubrzo su postale neizostavne kao i pauza na poslu koju su predstavljale. To su bili glavni delovi doručka, a za žene i decu radnika i osnovni sastojci ručka i večere.

Image credit: http://www.telegraph.co.uk

Šećer je služio da brz način života deluje sporije; tokom pauze koja osvežava, on je olakšavao, ili je bar tako delovalo, neprestano smenjivanje posla i odmora, brže je stvarao osećaj sitosti i zadovoljstva od složenih ugljenih hidrata; lako se mešao sa drugim vrstama hrane, a u nekima se i koristio (u čaju i keksu, kafi i zemičkama, čokoladi i hlebu namazanom pekmezom).

Neizmerna moć šećera imala je i drugu dimenziju, opštepoznatu kao šećerne interesne grupe koje su sačinjavali plantažeri sa Antila; robovlasnici koji su trgovali robovima sa plantaža; vlasnici brodova koji su prevozili šećernu trsku; bankari koji su finansijski podržavali proizvodnju šećera; osiguravajuća društva; uvoznici, veletrgovci i bakalini koji su prodavali šećer; čak i zastupnici, lučki radnici, pekari i poslastičari koji su ga upotrebljavali. Ogroman uticaj interesnih grupa određivao je čak i državnu politiku, pa je tako rum, koji se pravi od melase, nusproizvoda šećera, postao deo sledovanja engleskih mornara. Više o ovome, nekom drugom prilikom.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2015/12/kratak-pregled-istorije-secera-deo-treci.html

Bibliografija: Hall, Kim. F. Culinary Spaces, Colonial Spaces: The Gendering of Sugar in the Seventeenth Century, in Valerie Traub, M. Linsay Kaplan and Dypna Calaghan (eds.). Feminist Readings of Early Modern Culture: Emerging Subjects. Cambridge: Cambridge University Press. 1996.

Abot, Elizabet. Slatko-gorka istorija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Landes, David. S. The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Dvelopment in Western Europe from 1560 to the Present. Cambridge: Cambridge University Press. 2003.

Deerr, Noel. The History of Sugar, 2 vols. London: Champan and Hall. 1949-50.

Swedish Cinnamon Buns

Iliti, švedske zemičke sa cimetom :) Bliži se zima a sa njom i obroci sa kojima želiš da se uvučeš ispod toplog pokrivača; ispred kamina, ili se jednostavno okrepriš nakon cunjanja po hladnom gradu. Tradicionalno se služe sa šoljom jake, vrele, crne kafe. Recept je u potpunosti preuzet sa sajta fenomenalnog irskog televizijskog kuvara Donala Skehana, i možete ga pronaći ovde.

Sastojci (za 24 zemičke)

400ml mleka

110g putera

2 kesice suvog kvasca od 7g

110g šećera

750g običnog belog brašna

pola kašičice soli

2 kašičice mlevenog kardamoma

4 kašike krupnozrnog šećera (specijalna vrsta šećera koji se pri visokim temperaturama ne topi već formira kristalizovane kapljice. Umesto toga možete koristiti bilo koji šećer, mada ja preferiram smeđi jer se lepo karamelizuje u rerni.)

1 umućeno jaje

Fil:

110g omekšalog putera

90g šećera

2 kašike mlevenog cimeta (ili jedna kesica)

Otopiti puter na slaboj vatri, potom dodati mleko. Kada se smesa zagreje (ali ne i proključa), skinuti sa vatre i dodati kvasac i umutiti da se sjedini. U drugoj posudi sjediniti brašno, šećer, so i kardamom. Napraviti 'bunar' u sredini smese i polako uliti mleko sa puterom i kvascem. Koristeći varjaču umutiti u grubo testo. Kada testo poprimi svoj oblik i ne lepi se više, mesiti ga na čistoj, pobrašnjenoj, radnoj površini oko 6 minuta. Ukoliko se lepi dodati još brašna. Prebaciti testo u pobrašnjenu posudu, pokriti i ostaviti testo da naraste 45 minuta.

Zagrejati rernu na 220 stepeni.

Za pripremu fila u činiji ulupati puter, šećer i cimet sve dok se ne dobije glatka pasta.

Kada je testo 'nadošlo' izbijte vazduh iz njega i presecite na pola. Jednu polovinu razvući u pravougaonik debljine 3mm i ravnomerno rasporediti fil po testu. Uviti testo kao jednu veliku palačinku i potom seći ravnomerne porcije. Učiniti isto i sa drugom polovinom testa.

Pleh obmotati papirom za pečenje i zemičke stavljati tako da 'leže' po svom ovalnom delu (kao što je prikazano na slici). Premazati umućenim jajetom, posuti šećerom, smanjiti temperaturu na 190 stepeni i peći 15-20 minuta (ili dok ne postanu zlatni).

Napomena: Za sve nedoumice oko pripreme, pogledati youtube tutorial.

Prijatno,

B.

Chocolate fudge

Amerikanci prosto obožavaju sve varijante ovog kolača, a vi pored osnovnog recepta možete dodati šta god želite (suvo grožđe, badem, lešnik, orahe, čokoladu, narandžu, mentu itd.). Tradicionalno, nalik je karameli ali je mekši i ''puterastiji''.

Sastojci:

397g kondenzovanog mleka (jedna konzerva)

450 Demerero šećera (šećer od šećerne trske)

115g putera

Sjediniti sve sastojke u šerpu sa duplim dnom i zagrevati na tihoj vatri uz stalno mešanje. Kada se smesa zagreje a sastojci istope pojačati malo vatru i dalje zagrevati do ključanja. Krčkati 10-15 minuta uz konstantno mešanje i 'grebanje' po dnu posude. Povremeno proveravati smesu ubacivanjem kapljice stvorenog karamela u šoljicu hladne vode. Smesa je gotova onda kada se formira mekana do mekano-čvrsta loptica. Skloniti šerpu sa vatre i dodati sastojke po želji. Ja sam dodala čokoladu i puter od kikirikija i sve umešala kako bi se stopilo. Potom čvrsto umutiti rukom (špatulom, mutilicom ili varjačom - nikako mikserom!) kako bi se smesa ohladila i pritom malo stegla. Pleh obmotati papirom za pečenje i izliti smesu ravnomerno. U frižider odložite tek nakon što se potpuno ohladi i držite ga u frižideru dok se potpuno ne stegne (12-24h).

Napomena: Ukoliko dodajete sastojke koje su kremastije strukture, poput putera od kikirikija, sam kolač će samim tim biti kremastiji i brže će se topiti na sobnoj temperaturi pa ga je možda u tom slučaju bolje držati u frižideru. Kondenzovano mleko možete i sami napraviti, ukuvavanjem zaslađenog punomasnog mleka. Odnos je: 1,5 šolja mleka, pola šolje šećera. Kada provri, zaslađeno mleko kuvajte na nižoj temperaturi, uz mešanje, sve dok se ne ukuva tako da ostane nešto više od pola početne zapremine. Ostavite da se ohladi, preručite u staklenu teglu i čuvajte u frižideru najviše 10 dana. (Recept za kondenzovano mleko preuzet sa facebook strane Jamie Magazine Srbija)

Prijatno,

B.

Kratak pregled istorije šećera - deo prvi

Image credit: http://blogs-images.forbes.com/

Sa obzirom na činjenicu da se u poslednje vreme sve češće na televiziji javljaju programi koji ukazuju na štetnost šećera, u narednim objavama u delovima ću pokušati da prikažem jednu istoriju ove, široko rasprostrajene, namirnice. Konzumacija i prekomerna konzumacija šećera unutar odrđenih društava i kultura me je inspirisala i na akademskom nivou tako da ću deo tog istraživanja podeliti i sa vama. Ali, pre svega se mora krenuti od samih početaka i istorije - od Indije i kolonizovanih zemalja, rasizma i afričkog ropstva do šećernih lobija, mešanja Zapada i izdavanja propisa i regulativa koje kontrolišu postotak šećernih tvorevina u svakodnevnim namirnicama i koje su, po poslednjim izveštajima, jedna od glavnih krivaca za epidemiju gojaznosti, bujanja dijabetesa tipa 2 kod dece i adolescenata i smanjenja životnog doba.

O šećeru i šećernoj trski se nekada znalo samo u egzotičnim zemljama. U Kini se šećer prvenstveno koristio kao afrodizijak, dok su u većini slučajeva odrasli i deca žvakali stabiljke trske kako bi oslobodili slatki sok. Evropljani su, međutim, zbog neprepoznavanja ove supstance hranu zaslađivali skupim medom koji su privilegovani konzumirali i u vidu medovine. Sa obzirom na to da je aristokratska Evropa već postala zavisna od čaja, korišćenje zaslađivača se nesumnjivo može vezati za menjanje demografske, ekonomske, fizičke, političke, kulturne i moralne karte sveta. A kao svojevrsni pratilac uzgoja šećerne trske dolazi i pojava rasizma koji se koristi da bi opravdao crnačko ropstvo, uništenje starosedelačkih plemena Aravak i Karibi, uništenje životne sredine i stvaranje Novog sveta koji su naseljavali Evropljani i zarobljeni Afrikanci, a kasnije i milioni slugu - Indijaca, Kineza i Japanaca. Trgovina šećerom stvorila je ključne ekonomske, finansijske i socijalne veze sa industrijskom revolucijom koja je podsticala razvoj fabrika dok je Evropa razmenjivala proizvedenu robu i sitnice za zarobljene Afrikance namenjene kolonijama šećera. Šećerni lobi bio je sastavni deo tog sistema.

Šećer je kao proizvod sam sebi krčio put, i uprkos nedostatku hranljive vrednosti, ubrzo se nametnuo kao neophodan kulinarski sastojak u svakom domaćinstvu što je dovelo do proleterizacije šećera, nekadašnjeg luksuza rezervisanog za bogate. Oko šećera su se razvili društveni rituali: svadbene torte; čokoladne zeke za Uskrs; slatkiši za Noć veštica; šećerleme za Božić, itd. Šećer je promenio samu zamisao obeda, njegovu sadržinu, mesto i ljude sa kojima se jelo, što je opet, prouzrokovalo velike promene u porodičnom životu. Saharin i mnogo drugih veštačkih šećera sa malo ili nimalo kalorija predstavljali su kasnije konkurenciju šećeru. Visokofruktozni kukuruzni sirup, visokokaloričan ali jeftin, predstavlja novu pretnju prevlasti šećera.

Šećer je za razliku od meda neutralniji i poboljšava ukus čaja, kafe, čokolade i ostalih supstanci. On se do 1633. koristio i u medicinske svrhe jer je ublažavao opore ukuse koje su tadašnje farmaceutske supstance imale. Antropolog Sidni Minc, usredsređujući se na Evropu, šećer opisuje kao lek, kao začin i dodatak jelima, kao ukrasni materijal, kao konzervans, kao zaslađivač i kao prehrambeni proizvod. Spisak se može proširiti i na upotrebu neprerađene stabiljke šećerne trske koja se može plesti u čvrst građevinski materijal, njeni listovi se koriste i kao krovne daščice ili stočna hrana. Dok ratnici sa Fidžija upotrebljavaju zašiljene stabiljke trske kao koplja. Stabiljke se koriste i kao udlaga za polomljene udove, a pulpa i za previjanje rana. Sok iz šećerne trske služi kao izvor tečnosti u oblastima gde pijaća voda nije svuda dostupna. Prodavao se u nekoliko oblika: u prahu, kockama i glavama, bilo filtriran kroz glinu ili ne. Bio je toliko skupocen da je engleski kralj Henri III pri naručivanju 1,5kg šećera izjavio:''Ukoliko može toliko da se dobije''. U četrnaestom veku pak mletački trgovci počeli su da izvoze poprilične količine. Trgovina na veliko se proširila na Dansku 1374. i Švedsku 1390., što je dovelo do promena u odnosu između proizvođača i rafinera. Do petnaestog veka šećer se mleo i rafinisao što bliže poljima jer trska mora da se preradi u roku od dan-dva posle žetve, a njena veličina čini je nezgodnom za prevoz. Ali, ambiciozni evropski uvoznici šećera su doveli taj rada u pitanje i uvozili sirov šećer a rafinisali ih u sopstvenim rafinerijama u Veneciji, Antverpenu i Bolonji.

Do šesnaestog veka veza između šećera i moći postala je toliko očigledna da članovi kraljevskih porodica, plemići, vitezovi i crkveni zvaničnici nisu više bili jedini koji su mogli da priušte poslastice. Između 1350. i 1500. godine, cena 4,5kg šećera pala je sa 35% za 30 grama zlata na svega 8,7%. Klasični kuvari ilustruju kako su do poznog šesnaestog veka ambiciozne porodice trgovaca tražile recepte za šećerne torte i ukrase u obliku voća, pa i čvrst šećerni escajg, čaše i tanjire koje bi njihovi gosti mogli da pojedu ili da iz njih piju i kasnije ih izlome u tvrde bombone za desert. Trebalo je više od pola veka da draži šećera stignu do radničke klase, koja ga je tada već glasno zahtevala.

B.

Nastavak priče pročitajte na: http://teorijatrulejabuke.blogspot.rs/2015/11/kratak-pregled-istorije-secera-deo-drugi.html

Bibliografija: Abot, Elizabet. Slatko-gorka storija šećera. Geopoetika. Beograd. 2009.

Mintz, Sidney W. Sweetness and Power: The Place of Sugar in Modern History. New York: Penguin. 1986.

Daniels, Christian. Agro-Industries: Sugarcane Technology. In Joseph Needham, Science and Civilisation in China, tom 6, part 3. Cambridge: Cambridge University Press. 1996.

Galloway, Jock. H. The Sugar Cane Industry: An Historical Geography from Its Origins to 1914. Cambridge: Cambridge University Press. 1989.

Savijača od tikvica i sira

Vrlo interesantnog ukusa, iako vam se možda i ne svidi na prvi zalogaj, na drugi će vas osvojiti definitivno :) Ukoliko ne volite kombinaciju nane, tikvica i fete izostavite nanu, ali verujte mi - savršeno je. Recept je u potpunosti preuzet iz časopisa Jamie Magazine (izdanje septembar/oktobar 2015).

Sastojci (za 8 porcija)

1 kašika maslinovog ulja, plus još malo za serviranje

2 crna luka, oljuštena i sitno iseckana

4 čena belog luka, oljuštenog i izdrobljenog

1,5kg tikvica, krupno narendanih

300g feta sira, izdrobljenog

50g mirođije, krupno iseckane

50g sveže samlevenih hlebnih mrvica

1 kašika suve nane

250g tankih kora za pitu (desetak komada)

100g neslanog putera, otopljenog

1 kašika palestinskog začina za'atar (pogledati napomenu)

Napomena: Palestinski za'atar mešavina je tostiranog susama, sušene majčine dušice, začina sumak i morske soli. Umesto sumaka možete da umešate, kao alternativu, alevu papriku.

Uključite rernu na 180 stepeni. Okrugli pleh za pečenje obložite papirom za pečenje i ostavite po strani. Zagrejte ulje u dubokom tiganju, pa pažljivo pržite luk i beli luk 15 minuta, dok ne porumeni i ne omekša. Ubacite tikvice i dinstajte 3 minuta dok ne omekšaju (ne treba da promene boju). Prebacite u cediljku i ostavite da se ocedi nad činijom i da se potpuno ohladi (ili da makar ne bude vrela kako biste mogli rukama da dodirnete smesu).

Kada se smesa ohladi, dobro je ocedite rukama, umotajte je u kuhinjski ubrus, pa sve to uvrnite kako biste iscedili suvišnu tečnost. Ubacite u činiju s fetom, mirođijom, hlebnim mrvicama i nanom. Posolite, pobiberite i dobro izmešajte. Postavite u niz polovinu kora za pitu, oko 140cm dugačku, preklapajući svaki list. Obilno namažite otopljenim puterom i pritisnite spojeve da se slepe. Još jednom premažite puterom, poklopite ih nizom preostalih pet kora i ponovo premažite puterom.

Brzo radeći (da se kore ne osuše), stavite fil duž ivice poređanih kora, pa sve zarolajte u dugačku ''kobasicu'' i podvijte krajeve. Pažljivo umotajte pitu u spiralu, a ako pukne, samo premažite s još putera i zakrpite komadićem kore. Prebacite u pleh i premažite preostalim puterom. Pospite za'atar začinom i pecite 45 minuta dok ne postane hrskavo, proveriti kako napreduje i ukoliko je neophodno peći još 15 minuta.

Prijatno,

B.